Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) otvorila je 22. septembra prvu evropsku kancelariju u Beogradu šaljući signal da će bar nešto od potpisanih projekata u Vašingtonskom sporazumu biti i realizovano i smatralo se, otvarajući širom vrata za američke investicije u regionu Zapadnog Balkana.
U međuvremenu je u Beloj kući došlo do smene i umesto republikanca Donalda Trampa na mesto predsednika SAD došao je demokrata Džon Bajden.
Promena administracije značila je i promenu na politički postavljenim pozicijama, pa je 21. januara smenjen generalni direktor DFC-a Adam Boler koji je u septembru sa premijerkom Srbije Anom Brnabić potpisao zajedničku izjavu prilikom (onlajn) otvaranja kancelarije. Nedugo zatim, sa pozicije direktora kancelarije DFC u Beogradu povučen je i Džon Jovanović.
Ovo može biti i smena koju donosi promena vlasti, da se u međunarodnim medijima nije pojavila informacija da u Vašingtonu upravo traje diskusija da li će kancelarija u Beogradu uopšte nastaviti sa radom.
Da ovde ima nečeg potvrđuje i pismo Endija Zemenidesa, direktora Grčko-američkog saveta (HALC), upućeno krajem februara jednom od direktora DFC-a Dejvidu Marčiku u kome poziva ovu agenciju da ponovo razmotri posvećenost regionu Jugoistočne Evrope, kao i ideju o zatvaranju regionalne kancelarije u Beogradu.
U pismu koje su preneli grčki mediji Zemenides navodi da su američki interesi u regionu, pre otvaranja kancelarije DFC-a, bili unazađeni dok su istovremeno Kina i Rusija investirale u infrastrukturu u regionu.
„Ovo nije vreme da se stvara konfuzija u vezi posvećenosti SAD regionu. Rusiji i Kini jedino će ići u korist smanjenje prisustva DFC-a u regionu“, naveo je Zemenides dodajući da je pismo poslao na osnovu pouzdanih informacija iz Vašingtona da se razmatra ukidanje kancelarije u Beogradu.
Za Srbiju je šta će biti sa kancelarijom DFC važno jer je njeno otvaranje tesno povezano sa Vašingtonskim sporazumom, kojim su predviđena ulaganja u infrastrukturu, pre svega u autoput i prugu Niš-Priština, ali niz investicija u privatni sektor, kao i efekat privlačenja američkih investicija u region.
DFC je 2018. godine nastao sjedinjavanjem nekoliko državnih razvojnih agencija i raspolaže fondom od 60 milijardi dolara, a kreiran je sa ciljem da se suprotstavi kineskim investicijama u svetu.
U jednom tekstu Radija slobodna Evropa ističe se da u DFC postoji ideja da se investira samo u nerazvijene zemlje Azije i Afrike, a ne u srednje ili razvijene zemlje Evrope.
Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, ističe da je nakon smene u centrali DFC-a u Vašingtonu, došlo i do povlačenja direktora filijala DFC-a u svetu, pa i onog u Srbiji i da novi još nije imenovan.
„Novi direktor neće biti imenovan dok se ne donese strateška odluka da li će DFC uopšte ostati u Srbiji. S jedne strane postoji struja koja smatra da treba racionalizovati mrežu i zatvoriti neke kancelarije DFC-a i da treba restartovati odnose sa Srbijom na drugim osnovama. Drugi krugovi, iz Stejt departmenta i Bele kuće, zagovaraju da se kancelarija zadrži iz geopolitičkih razloga. Za Srbiju bi svakako bilo dobro da kancelarija ostane regionalni centar, što bi povećalo i diplomatske i strateške kapacitete Beograda i privuklo svetske institucije i investitore“, ističe naš sagovornik.
Ako pak zatvore kancelariju, Amerikanci neće imati neke obaveze po osnovu Vašingtonskog sporazuma, jer kako kaže Cvetićanin, to je više „pismo o namerama, nego neki obavezujući dokument“.
„To samo pokazuje kako treba biti oprezan kada se prave sporazumi sa odlazećim administracijama ili onima pred kojima su izbori. Taj sporazum i jeste više bio napravljen u marketinške svrhe za Trampovu kampanju“, smatra Cvetićanin.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić podseća da je i prilikom potpisivanja sporazuma visilo pitanje šta će biti ako na izborima u SAD ne pobedi Tramp.
„Taj sporazum je načelno dobar, ali i tada sam bio skeptičan, a sad kada je došla nova administracija, čini mi se da je veća šansa da od toga ne bude ništa, nego da se sprovede. Amerikanci imaju politički problem da nateraju Srbiju i Kosovo da se oko nečega slože. Čini mi se da se sada SAD vratila na drugi koncept rešavanja tog problema u kome nema mesta za ekonomski deo, pa ni za te projekte iz Vašingtonskog sporazuma“, napominje Savić.
DFC: Ostajemo posvećeni regionu
U DFC-u u odgovoru na pitanje koje je Danas uputio, navode da je ova agencija posvećena podršci privatnih investicija u Srbiji, Kosovu i u širem regionu. DFC-a kaže da žele dalje da grade na nedavno obnovljenom Sporazumu o podsticanju investicija koji je DFC zaključio sa Srbijom i Kosovom. „Ostajemo posvećeni tome i želimo da nastavimo naš fokus koji je započeo prošle godine uspostavljanjem regionalnog prisustva DFC-a pri Ambasadi SAD u Beogradu. Pomažemo u ublažavanju uticaja Kovida 19 na Balkanu i Egeju sa fokusom na izgradnju ključne infrastrukture kako bi podstakli privredni rast. Takođe radimo na proširenju pristupa obnovljivim izvorima energije, tehnologiji i zdravstvenoj zaštiti, kao i na povećanju dostupnosti finansijskih usluga psoebno za mala preduzeća i žene preduzetnice“, navodi se u odgovoru koji je potpisao Dejvid Marčik, operativni direktor DFC-a.
Takođe, kažu da će njihovi finansijski eksperti u Vašingtonu nastaviti da produbljuju saradnju sa službenicima ambasade i partnerima u regionu kako bi otkrili obećavajuće investicione prilike na Balkanu i u Egeju. „Agencija ostaje posvećena podršci razvoju i privrednom rastu u celom regionu koji ima prioritetnu važnost. Novo vođstvo DFC-a je posvećeno putovanjima u Srbiju i na Kosovo i sastancima sa partnerima u regionu čim situacija sa Kovid 19 dozvoli“, navodi se u odgovoru.
„Moje interesovanje za region počelo je pre više od 25 godina dok sam bio angažovan na obnovi nakon konflikata u vreme Klintonove administracije. Bio sam deo delegacije koja je završila putovanje, koje je započeo pokojni Ron Braun, ali ga nije okončao. Duboko razumem značaj regiona i američkog prisustva u njemu“, kaže Dejvid Marčik.