Za pomoć od 100 evra prijavilo se ili je već primilo oko šest miliona građana, a među njima je između 500.000 do milion onih koji žive i rade u inostranstvu.
Koliko tačno, nije lako utvrditi jer ni stručnjaci nisu saglasni oko broja ljudi koji imaju državljanstvo Srbije i prebivalište ovde, a rade i žive van zemlje.
Različite procene potiču i od toga što mnogi rade samo povremeno u inostranstvu, nemaju stalne dozvole a u računicu se ubacuju i oni sa dvojnim državljanstvom koji borave u Srbiji. Spisak još nije konačan jer prijavljivanje traje do 5. juna, ali se verovatno brojevi neće značajnije menjati.
To znači da za ovu meru Vlade nije bilo zainteresovano ili nije moglo da se kvalifikuje oko 700.000 ljudi, nešto iznad 10 odsto, a među njima se procenjuje da je najveći broj upravo onih koji su dugo u inostranstvu i nemaju važeće lične karte, iako im je prebivalište u Srbiji.
Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da se od ukupno 6,7 miliona punoletnih, koliko broji birački spisak, više od četiri miliona ljudi prijavilo ili preko interneta ili telefonom.
Pre toga, po 100 evra je isplaćeno za oko 1,7 miliona penzionera i oko 160.000 korisnika socijalne pomoći, pa je prema tim podacima među onima na spisku prijavljenih ne mali broj ljudi koji rade i žive u inostranstvu, budući da se smatra da od ukupnog broja upisanih birača, njih oko 1,7 do 1,8 miliona živi van Srbije.
Od Ministarstva finansija nismo dobili potvrdu o koliko je građana reč koji su se prijavili iz inostranstva, kao ni odgovor na pitanje da li je bilo moguće da se neko dva puta prijavi. Nezvanično, međutim, saznajemo da mogućnost duple prijave ne postoji jer unošenje matičnog broja to odmah eliminiše.
– Mislim da nije realan broj od 1,7 ili 1,8 miliona ljudi van zemlje. U Srbiji živi između 5,5 do 5,6 miliona građana starijih od 18 godina, dok preostali broj do 6,7 punoletnih koliko ih je na biračkom spisku, dakle oko 1,2 miliona čine oni koji rade u inostranstvu. To znači da se bar polovina građana koji rade vani, 500 do 600.000 prijavila za taj novac. Oni i dalje ovde imaju prebivalište, lične karte, nalaze se na biračkom spisku i niko sa njega ne može da ih skine, to je njihovo pravo. Neki od njih retko dolaze, drugi su više ovde a često putuju vani jer nemaju stalne dozvole za rad. Uz to, nekoliko stotina hiljada je sada, zbog epidemije, došlo u zemlju. Oni koji su se zatekli ovde, realno je da su se upisali, mnogi su to mogli da učine i iz inostranstva, onlajn, a mogao je da za njih podnese prijavu i neko od članova porodice. Ljudi su motivisani da uzmu pare, zašto ne bi bili – kaže za Danas Goran Nikolić, urednik onlajn izdanja Ekonomista i podseća da je uglavnom potcenjen broj ljudi koji žive u zemlji za najmanje 100.000 jer postoji deo populacije koji se ne obuhvati popisom.
Prema rečima analitičara Vladimira Goatija, van zemlje zvanično je angažovano ili zaposleno oko 1,8 miliona ljudi koji takođe imaju pravo da se prijave kao i drugi državljani Srbije bez obzira gde se trenutno nalaze.
– Iznos od 100 evra nije neka carska suma ali je ipak privlačna, zašto ostaviti da bude na drugi način upotrebljen novac koji vam pripada. Posebno jer je potreban samo telefonski poziv a može i neko drugi da to uradi za vas. Računica je realna, ali oko te sume postoje mnoge druge nedoumice. Ona je jednokratno određena svim ljudima, a oni baš nisu jednaki – kaže Goati.