Populistički lideri iz Mađarske, Poljske i Italije sastali su se u Budimpešti u nastojanju da izgrade novi desničarski blok u Evropskoj uniji kao “evropsku renesansu”.
Njihov savez nacionalista bi mogao biti značajna snaga u Evropskom parlamentu, ako uspeju da prevaziđu međusobne razlike, od kojih je najznačajnija odnos prema Rusiji, pišu svetski mediji.
Nacionalistički mađarski premijer Viktor Orban razgovarao je u četvrtak, 1. aprila, s poljskim kolegom Mateušom Moravijeckim (Mateusz Morawiecki) i italijanskim populistom Mateom Salvinijem (Matteo Salvini) dok ispituje mogućnosti novih političkih saveza pošto je njegova stranka izašla iz Evropske narodne partije (EPP) desnog centra, prenosi agencija Frans pres (Agence Farnce-Presse).
“Pokrenućemo novu platformu, organizaciju, proces koji će građanima koji veruju u tradicionalnu Evropu dati predstavljanje kakvo zaslužuju”, rekao je Orban uoči sastanka u Budimpešti.
Orbanova stranka Fides napustila je EPP u martu, dve nedelje pošto je izašla iz alijanse te političke grupacije u Evropskom parlamentu, čime je, kako ukazuje AFP, stavljena tačka na višegodišnju debatu u EPP da li treba dozvoliti da Fides bude njen član, s obzirom na česte optužbe da Orban podriva vladavinu zakona.
Od tada se Orban u potrazi za novim saveznicima okrenuo poljskoj partiji Pravo i pravda (PiS) kao i Salvinijevoj antiimigracionoj i evroskeptičnoj Ligi. Međutim, i PiS i Liga pripadaju različitim evropskim političkim grupama.
Moravijecki je pre odlaska na sastanak rekao da je “neophodno da se razgovara o izgradnji jake grupe koja će braniti tradicionalne, normalne vrednosti na kojima se razvila evropska civilizacija”, dok je Salvini ranije ove nedelje rekao da razgovori imaju za cilj “stvaranje zajedničke povelje o vrednostima, načelima i ciljevima”.
‘Evropska renesansa’
Orban, Salvini i Moravijecki posle sastanka rekli su novinarima da će nastaviti saradnju u potrazi za, kako to nazvali, “evropskom renesansom”, mada su ponudili malo detalja o prirodi saveza, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Dok lidere povezuju antiimigrantska retorika, poljske i mađarske vladajuće partije su nezadovoljne Evropskom unijom i tvrde da se Brisel meša u njihove suverene odluke. Taj sukob je došao do izražaja i krajem prošle godine kada su Mađarska i Poljska stavile veto na sedmogodišnji budžet i paket za oporavak od krize korona virusa koji sadržao odredbe koji je povezivao isplate sredstava EU s poštovanjem vladavine prava.
“Okupili smo se da planiramo i razgovaramo o budućnosti Evrope”, rekao je Orban. “Kao što je rekao gospodin Salvini, i svi smo se složili, želimo evropsku renesansu… Milioni evropskih građana ostali su bez adekvatnog i efikasnog predstavljanja.”
Salvini, koji je ranije izrazio nadu za ujedinjenje populističkih desničarskih stranaka, rekao je da je sastanak bio “istorijski” i istakao simboliku što je održan na Veliki četvrtak.
“Radimo da narod Evrope može izaći iz tamnog momenta posleratne ere, stavljajući u centar nadu, porodicu, rad, prava, slobode”, rekao je on. “Posle drame (COVID-19), neka bude renesansa, uskrsnuće”.
Orban je rekao da bi opet mogli da se sastanu u maju, najverovatnije u Varšavi.
Populistička matematika
Posle izlaska Fidesa iz konzervativne mejnstrim evropske partije, Orban je osetio politički impuls i kaže da vidi potencijal u novoj grupaciji, ukazuje Rojters (Reuters).
“Kada je okončan odnos Fidesa i EPP-a, situacija u Evropi se razjasnila”, rekao je Orban za mađarsku državnu televiziju u sredu uveče.
Analitičari, kako ukazuje Rojters, kažu da Orban želi da bude katalizator evropskih nacionalista i da postoji računica koja podržava njegove namere.
Poljska stranka PiS glavna je snaga Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), dok je Salvinijeva Liga najjači član grupe Identitet i demokratija (ID) u kojoj je i francuska partija Nacionalno okupljanje Marine le Pen (Marine).
Te stranke zajedno imaju 135 od 705 mesta u Evropskom parlamentu i Fides daje još 12, čime bi bili snaga koja se ne može ignorisati u Evropskoj uniji.
Rusija deli suvereniste
Ako bi privukli podršku drugih desničarskih partija, savez na kojem rade Orban, Salvini i Moravijecki mogao bi postati drugi po veličini blok u Evropskom parlamentu, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), ali i ocenjuje da se trojica političara suočavaju s velikim preprekama, ne samo u pronalaženju zajedničkog jezika o Rusiji, koja je u prošlosti delila njihove stranke.
Evropske populističke i nativističke stranke i ranije su pokušavale da formiraju jedinstveni blok u Evropskom parlamentu. Kampanja za ujedinjenje “suverenističkih” partija uoči izbora 2019. koju je vodio bivši savetnik Donalda Trampa (Trump) Stiv Benon (Steve Bannon), propala je pošto su italijanska Liga, poljski PiS i mađarski Fides ostali u svojim savezima. Debata je ipak ponovo otvorena posle izlaska Fidesa iz EPP-a zbog Orbanovog projekta “iliberalne demokratije” u Mađarskoj.
Daniel Hegedis (Hegedüs), saradnik za centralnu Evropu u Nemačkom Maršalovom fondu, rekao je da su jasni razlozi zašto Orban i Salvini žele da formiraju novu parlamentarnu grupu – Orbanu je posle izlaska iz EPP-a potreban novi politički dom, dok Salvini želi da bude viđen kao uticajan i moćan na evropskom nivou. Hegedis ipak dodaje da će odluka o savezu biti doneta u Varšavi.
Posmatrači već dugo izražavaju skepticizam da bi poljski PiS, koji je duboko sumnjičav prema Rusiji, mogao da prihvati savez s krajnje desničarskim strankama kao što su Liga i Nacionalno okupljanje koje gaje daleko toplije odnose s Moskvom, ističe Fajnenšl tajms.
Jacek Sarijuš-Volski (Jacek Saryusz-Wolski) iz PiS-a rekao je uoči sastanka da stavovi Salvinija i Le Pen nisu nepremostiva prepreka. On je rekao da sastanak u četvrtak “neće biti taj koji završava, već koji otvara” proces preuređivanja snaga u Evropskom parlamentu, ističući da je cilj nove desničarske grupacije da popravi nagon za centralizacijom koji karakteriše politiku EU poslednjih godina, a da se umesto toga vlast vrati nacionalnim državama gde je to neophodno.
slobodnaevropa.org