Proširenje bi trebalo da bude najvažniji projekat Evropske unije (EU), a Srbija je centralna zemlja Zapadnog Balkana bez koje taj region ne može da postane deo Unije, izjavio je 8. jula premijer Mađarske Viktor Orban u Beogradu, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Orbanova poseta Srbiji dolazi nakon što je 6. jula izneo svoje predloge kako ojačati Evropsku uniju (EU). U poslednjoj tački Orbanovih predloga nalazi se Srbija, za koju je naveo da mora postati deo EU.
Mađarski premijer je na konferenciji za medije nakon sastanka sa Vučićem poručio da zvanični Brisel treba da shvati da je proširenje dobro kako za zemlje koje teže ulasku u Uniju, tako i za zemlje EU.
Prema njegovim rečima, u vreme kada je Mađarska bila na putu ka članstvu u EU, bilo je jasno da je Poljska ključna zemlja za integraciju država centralne Evrope.
„Zato ja nedvosmisleno podržavam članstvo Srbije u EU, jer iza nje stoji čitav Zapadni Balkan. Dok ne bude integrisana Srbija, Zapadni Balkan neće biti integrisan. Tako da je Srbija ključna zemlja, to EU treba da shvati“, rekao je Orban.
Prema njegovim rečima, bez “nove energije” koju donosi proširenje, Evropska unija će postati nestabilan prostor kojem preti stagnacija, pa čak i raspad.
“Proširenje bi trebalo da bude najvažniji projekat Evropske unije. On ne treba da se odlaže, već da se ubrza”, rekao je Orban.
Vučićeva zahvalnost Orbanu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio se Orbanu i Vladi Mađarske na podršci koju pružaju Srbiji na putu evrointegracija.
“Malo je takvih prijatelja, gledaćemo da to prijateljstvo čuvamo”, rekao je Vučić.
On je rekao da Srbija veruje u evropsku budućnost, ali da će povećavati i saradnju sa Mađarskom i sa zemljama Višegradske grupe.
Zahvalio se Orbanu na ulozi Mađarske u smirivanju tenzija u regionu.
„Svi u regionu vas doživljavaju kao stabilizujući faktor“, rekao je Vučić obraćajući se mađarskom premijeru.
Orban o migracijama: Srbija može da računa na Mađarsku
U svom obraćanju medijima u Beogradu, Viktor Orban – čija zemlja je među prvim evropskim državama na granicama podigla žičane ograde koje sprečavaju ulazak izbeglica i migranata sa Bliskog istoka i Afrike – je rekao da je pandemija stavila u drugi plan problem migracije, ali se on ponovo vraća.
„Avganistan napušta stotine hiljada ljudi zbog dramatičnih promena u zemlji. Ja smatram da je Srbija južni deo centralne Evrope. Bez snage Srbije i Zapadnog Balkana ni Mađarska nije sigurna. Tako da možete da računate na pomoć Mađarske i Mađarska računa na Srbiju“, rekao je Orban.
Evropski sud za ljudska prava (ECJ) doneo je 8. jula presudu protiv Mađarske, zbog proterivanja državljana Pakistana koji su u Mađarsku ušli iz Srbije 2016. godine.
Prema objašnjenju presude, sudsko veće je jednoglasno zaključilo da je došlo do kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Predsednik Srbije nije se konkretno osvrtao na ovo pitanje, ali je kazao da će Srbija “blisko sarađivati” sa Mađarskom po pitanju pandemije i migracija.
Infrastrukturni projekti
Tokom sastanka mađarske i srpske delegacije razgovaralo se i o zajedničkim infrastrukturnim projektima. Među najznačajnijim je rekonstrukcija pruge Beograd – Budimpešta, koje se realizuje posredstvom kineskog kredita za finansiranje.
Prema rečima predsednika Srbije, Mađarska je danas peti trgovinski partner Srbiji.
„Za nekoliko godina uspeli smo da značajno povećamo trgovinsku razmenu između dve zemlje. U 2020. imali smo gotovo dve milijarde trgovinske razmene. Očekujemo da to pređemo ove godine“, rekao je Vučić.
Vučić je rekao i da „nikada do sada“ nisu bili tako dobri međuetnički odnosi između srpske i mađarske etničke zajednice u Vojvodini.
Uoči press konferencije, predsednik Srbije je uručio mađarskom šefu diplomatije Peteru Sijartu Orden srpske zastave prvog stepena. Vučić je kazao da Sijatro ima važnu ulogu u učvršćivanju odnosa Srbije i Mađarske.
Orbanov predlog za reformu EU
Mađarski premijer je dva dana pred dolazak u Srbiju, 6. jula, platio celu stranicu oglasa u nemačkom listu “Bild”, gde je izneo svoje predloge za jačanje Evropske unije.
Među tim predlozima je zaustavljanje dublje integracije među državama članicama, ograničavanje uticaja i lobija nevladanih organizacija na donošenje odluka unutar EU, kao i davanje prednosti ekonomskoj nad političkom saradnjom u Evropi. U poslednjoj tački Orban predlaže da EU bez odlaganja primi Srbiju u članstvo.
Uspon odnosa Srbije i Mađarske
Odnosi Srbije i Mađarske doživeli su uspon nakon 2013. godine, kada je došlo do takozvanog “istorijskog pomirenja”. Tada su predsednici Srbije i Mađarske, Tomislav Nikolić (u to vreme i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke) i Janoš Ader, odali počast žrtvama Srbima civilima sa početka Drugog svetskog rata, kao i civilima Mađarima, koji su na kraju tog rata stradali kao žrtve odmazde.
Orbanova Vlada je prethodnih godina pokrenula nekoliko privrednih programa u Vojvodini, autonomnoj pokrajini na severu Srbije gde živi mađarska zajednica, pa čak i u centralnom delu Srbije.
Ti programi realizuju se kroz fondaciju koju vodi stranka Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koja se smatra sestrinskom strankom Orbanovog Fidesa i koja u Narodnoj skupštini podržava rad Vlade Srbije.
Mađarski premijer na listi najvećih neprijatelja medija
Istog dana kada je Orban došao u posetu Srbiji, organizacija “Reporteri bez granica” (RSF) objavila je listu od 37 šefova država ili vlada koji, prema oceni RSF, na posebno drastičan način guše slobodu štampe.
Organizacija navodi da je Orban od povratka na vlast 2010. godine napadao medijski pluralizam i nezavisnost.
Inače, zbog korupcije i politizacije pravosuđa u Mađarskoj, zvanični Brisel je pod sve većim pritiskom evropskih parlamentaraca koji traže da Mađarskoj budu uskraćena sredstva iz fondova EU.
Poslanici Evropskog parlamenta iz odbora za budžetsku kontrolu pozvali su predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen (von der Leyen) da suspenduje sredstva EU Mađarskoj kako bi se premijer Viktor Orban primorao da reši ove probleme.
Slobodnaevropa.org