Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na “ciljane evropske sankcije Rusiji”, nakon odluke da ta zemlja prizna useparatističke teritorije Lugansk i Donjeck, kao i na hitan sastanak Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, prenosi AFP.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš saopštio je da je odluka Ruske Federacije kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i da nije u skladu sa principima Povelje UN. SAD najavljuju uredbu koja će zabraniti nova ulaganja, trgovinu i finansiranje iz ili u Donjecku i Lugansku.
Britanski premijer Boris Džonson osudio je rusko priznanje nezavisnosti dveju proruskih teritorija u istočnoj Ukrajini, smatrajući da to predstavlja “flagrantno kršenje suvereniteta te zemlje” i odbacivanje mirovnog sporazuma postignutog 2015. u Minsku. Mnogi zvaničnici EU ocenili su da je ruski potez – kršenje međunarodnog prava.
Putin je, kako je ranije danas saopštio Kremlj, nešto pre nego što je potpisao dekret, o toj odluci telefonom obavestio nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Oni su mu, kako stoji u saopštenju Kremlja, rekli da su razočarani razvojem situacije, ali da su izrazili spremnost da nastave kontakte. Međutim, AFP je javio da je Makron ubrzo potom sazvao sastanak Saveta za odbranu.
Ubrzo nakon vesti o priznanju, stigle su i reakcije brojnih zvaničnika.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok izjavila je da je predsednik Rusije, Vladimir Putin, “odbacio sve svoje obaveze” prema međunarodnoj zajednici time što je kao nezavisne države priznao dve proruske separatističke oblasti na istoku Ukrajine. “Izričito upozoravamo na bilo kakvu dalju vojnu eskalaciju Rusije”, dodala je šefoca diplomatije u kratkom saopštenju, ističući da je odluka Vladimira Putina objavljena u ponedeljak uveče na ruskoj televiziji “flagrantno kršenje međunarodnog prava”.
“To je očigledno protiv međunarodnog prava. To je flagrantno kršenje suvereniteta i integriteta Ukrajine, to je odricanje od sporazuma iz Minska”, rekao je Boris Džonson na konferenciji za novinare i dodao da je to loš znak za smirivanje krize u Ukrajini.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenili su da je rusko priznanje nezavisnosti ukrajinskih regija Lugansk i Donjeck “očigledno kršenje međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta Ukrajine i sporazuma iz Minska”.
“EU i njeni partneri će reagovati jedinstveno, sa čvrstinom i rešenošću, solidarno sa Ukrajinom”, navodi se u poruci koju su dvoje zvaničnika objavili na svojim profilima na Tviteru.
Austrijski kancelar Karl Nehamer osudio je takođe odluku Rusije.
“Odluka ruskog predsednika (Vladimira Putina) da prizna regione u istočnoj Ukrajini predstavlja jasno kršenje Minskih sporazuma i udarac diplomatskim naporima za rešavanje krize”, napisao je Nehamer na Tviteru.
Nehamer je objavio da je za sutra sazvao sednicu Kriznog kabineta vlade i da se “pre nekoliko minuta” konsultovao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. “Ostajemo u bliskoj saradnji sa Evropskom unijom”, poručio je Nehamer.
Predsednik Vlade Hrvatske, Andrej Plenković, osudio je rusko priznanje nezavisnosti samoproglašenih odmetnutih republika na istoku Ukrajine, prenela je agencija Hina.
“Osuđujemo rusko priznanje samoproglašenih regiona Donjecka i Luganska koje predstavlja kršenje međunarodnog prava i teritorijalne celovitosti Ukrajine”, objavio je on na Tviteru.
Da je u pitanju agresija po međunarodnom pravu, takođe ocenjuje i švedski političar i diplomata Karl Bilt. “Procedura je sada da priznaje dva marionetska entiteta pod rukovodstvom gangstera kao nezavisne države, zatim sa njima potpisuje sporazum i na osnovu toga ruske oružane snage ulaze da ih zaštite”, naveo je on na Tviteru.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je rusko priznanje nezavisnosti separatističkih regiona u Ukrajini i pozvao Rusiju da “izabere put diplomatije”.
“Osuđujem odluku Rusije. Saveznici pozivaju Rusiju da izabere put diplomatije, da se odmah odrekne svog masovnog vojnog gomilanja u Ukrajini i oko nje i da povuče svoje snage u skladu sa svojim obavezama i međunarodnim obavezama”, naveo je Stoltenberg.
Bela kuća: Očekivan potez, uskoro sankcije
Bela kuća je saopštila da je očekivala ovakav potez Rusije i da su SAD spremne da odmah odgovore.
“Predsednik Bajden će uskoro izdati izvršnu uredbu koja će zabraniti nova ulaganja, trgovinu i finansiranje u, iz ili u takozvanim regionima DNR i LNR. Ova uredba takođe će dati ovlašćenje za uvođenje sankcija bilo kojoj osobi koja odluči da deluje u tim oblastima Ukrajine. Ministarstvo finansija i Stejt department će uskoro imati dodatne detalje. Takođe ćemo uskoro objaviti dodatne mere u vezi sa današnjim eklatantnim kršenjem međunarodnih obaveza Rusije. Da budemo jasni – ove mere su odvojene i bile bi dodatak oštrim ekonomskim merama koje smo pripremali u koordinaciji sa saveznicima i partnerima ako Rusija dodatno izvrši invaziju na Ukrajinu”, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Dodaju da nastavljaju da se konsultuju sa saveznicima i partnerima, uključujući Ukrajinu, o sledećim koracima.
Savet Evrope: Kršenje međunarodnog prava
Rusko “priznavanje takozvanih ‘narodnih republika’ Donjecka i Luganska… predstavlja kršenje međunarodnog prava i predstavlja jednostrano kršenje sporazuma iz Minska koji ostaju ;jedina osnova za rešenje sukoba u Donbasu”, izjavila je generalna sekretarka Saveta Evrope Marije Pejčinović Burić.
“Savet Evrope potvrđuje svoju nepokolebljivu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica” i “poziva Rusku Federaciju da poništi tu odluku i da se uzdrži od daljeg zaoštravanja situacije”, rekla je ona.
Pejčinović Burić je podsetila da Savet Evrope “uporno poziva svoje države članice da svoje nesuglasice reše dijalogom na osnovu poštovanja principa sadržanih u Statutu Saveta Evrope i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima”.
Savet Evrope je međunarodna organizacija evropskih zemalja, a sedište mu je u Strazburu, na granici Francuske i Nemačke. Osnovan 1949. godine, ima 47 država članica.