Sasvim je sigurno da ni Evropska unija (EU) niti Sjedinjene Države (SAD) neće odustati od zahteva koji je i pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) bio upućen Srbiji, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivana Žanić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP).
Radi se o zahtevu za poštovanje presuda Tribunala u Hagu kao i da isporuči dvoje članova Srpske radikalne stranke (SRS) Međunarodnom rezidualnom mehanizmu,
Predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva i SAD-a, ali i najviši zvaničnici Međunarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu, pozvali su Srbiju 8. juna u Savetu bezbednosti da poštuje presude Tribunala i apelovali na zvanični Beograd da izruči Petra Jojića i Vjericu Radetu, članove SRS, koji su optuženi za nepoštovanje suda.
Šta posle ocena Saveta bezbednosti?
Sednica Saveta bezebednosti, na kojoj su predstavnici Međunarodnog rezidualnog mehanizma predstavili izveštaj o radu, održana je u svetlu pravosnažne presude koju je Mehanizam istog dana izrekao ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995. godine.
Serž Bramerc (Serge Brammertz), glavni tužilac Mehanizma za krivične sudove u Hagu, je pred Savetom bezbednosti UN izrazio očekivanje da će u budućnosti biti procesuirani i drugi osumnjičeni za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
On je dodao da očekuje da reakcije na presudu Mladiću uključuju i poricanje genocida u Srebrenici, opsade Sarajeva i kampanje etničkog čišćenja koje je predvodio bivši komandant Vojske Republike Srpske.
Stavovi izneseni u Savetu bezbednosti nemaju pravnu težinu.
Ipak, Ivana Žanić podseća da se u poslednjih nekoliko izveštaja EU naglašava obavezu zvaničnog Beograda da procesuira osumnjičene za ratne zločine, prekine sa negiranjem genocida u Srebrenici, ali i da isporuči radikale Međunarodnom mehanizmu.
„Do sada, osim tih izveštaja i sporadičnih izjava pojedinih evropskih zvaničnika u medijima, nije bilo ni pravnih ni političkih konsekvenci, osim što je svaki put ta osuda zbog nepoštovanja obaveza sve jača. Sigurna sam da ni EU ni SAD neće odustati od tog zahteva“, ocenjuje Ivana Žanić.
Ko traži izručenje radikala?
Sudski Mehanizam u Hagu, koji je naslednik Haškog tribunala, je u decembru 2015. godine izdao nalog Srbiji za hapšenje i izručenje Vjerice Radete i Petra Jojića, članova ultradesničarske Srpske radikalne stranke (SRS), kako bi im sudio po optužbi za zastrašivanje, pretnje i nuđenje mita svedocima u postupku protiv lidera SRS Vojislava Šešelja.
Američki predstavnik u Savetu bezbednosti je 8. juna tokom sednice Saveta bezbednosti UN rekao da je razočaran nehajnim odnosom zvaničnog Beograda u ovom slučaju.
“Srbija je članica UN i ima važne međunarodne i regionalne obaveze, uključujući obaveze koje ima na putu pristupanja EU. Zbog toga je u obavezi da sarađuje sa Mehanizmom u Hagu”, rekao je američki diplomata.
Poziv Srbiji da sarađuje u ovom slučaju uputio je i predstavnik Velike Britanije u UN.
Šta je odgovor iz Beograda?
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučilo je 2016. godine da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje članova SRS-a, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Taj stav srpskog pravosuđa ponovio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju pred članicama SB UN 8. juna 2021, uz napomenu da su institucije Srbije u više navrata izrazile spremnost i pružile potrebne garancije za preuzimanje sudskog procesa u slučaju Jojića i Radete.
Da je Srbija zaista želela da ih procesuira, to bi uradila pre šest godina, kaže Ivana Žanić.
“Uverena sam da to suđenje ne bi bilo na tom nivou na kom bi bilo pred Mehanizmom, jer vidimo kako postupci za ratne zločine teku u Srbiji”, smatra Žanić.
Kritika i zbog odnosa prema ratnim zločinima
Srbija je zbog nedostatka pažnje Zapada poslednjih godina imala previše prostora da manipuliše činjenicama o presudama za ratne zločine, ocenjuje za RSE Ivan Đurić, programski koordinator nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR).
U tom kontekstu on tumači i najnoviju odluku američke administracije da proširi opseg sankcija usmerenih ka pojedincima i organizacijama iz država Zapadnog Balkana koji ugrožavaju mir i stabilnost regiona.
Predsednik SAD-a Džo Bajden (Joe Biden) proširio je 8. juna opseg uredbe kojom se definišu sankcije za pojedince i organizacije iz država Zapadnog Balkana, koji ugrožavaju mir i stabilnost regiona.
Đurić smatra da taj potez pokazuje da se međunarodna zajednica vraća na pitanja s početka dvehiljaditih godina, kada je pažnja Zapada bila usresređena na procesuiranje ratnih zločina i suočavanje s prošlošću.
“Čim je ta pažnja nestala, mi smo nastavili sa praksom slavljenja ratnih zločinaca, njihovih gostovanja po državnim institucijama i okretanjem i od ono malo suočavanja s prošlošću koje je do tada postojalo”, smatra Đurić.
slobodnaevropa.org