Ovih dana u Bukureštu biće obilježena godišnjica Rumunske revolucije koja je trajala od 16-25. decembra 1989.godine i dovela je do pada režima Nikolaja Čaušeskua koji je na vlasti proveo preko 24 godine.
Nakon pada Berlinskog zida većina komunističkih vlada u istočnoj Evropi je mirno predala vlast ali ono što se tih decembarskih dana desilo u Rumuniji i dalje se pamti kao jedan od najslikovitijih primjera kulminacije nezadovoljstva naroda.
Prethodnica revolucije bili su protesti u Temišvaru, koji su započeli 16. decembra 1989. godine. Oni su bili prouzrokovani hapšenjem mađarskog g sveštenika Lasla Tokeša koji je napao režim u inostranim izvorima informisanja. Sveštenik je na kraju dobio kućni pritvor, a oko njegovog doma su se počeli okupljati građani u znak podrške.
Uskoro su se protesti preselili na glavni gradski trg, gdje su počeli nemiri, u kojima su organi reda i tajna policija Sekuritatea napale učesnike. Nemiri su se produžili i na 17. decembar, još uvjiek ograničeni na Temišvar. 19. decembra počeli su masovni protesti u gradu.
Zbog pogoršanog stanja u zemlji Čaušesku se prerano vratio 20. decembra iz posjete Iranu. Odmah je održao govor o „stranom napadu na nezavisnost Rumunije”.
- U Goraždu obilježena godišnjica stradanja časnih sestara koje su ubili četnici 1941. godine
- Narodni heroj Stjepan Filipović: Tri puta je ubijen, sva tri puta izdajnički i kukavički
Posljednji govor
Dan kasnije on je sa balkona zgrade partijskog komiteta pred 110 hiljada okupljenih ljudi održao govor u cilju smirivanja nereda u Temišvaru. Bez dodira sa narodom, Čaušesku je bio siguran da će ga masa podržati velikim aplauzom. Ali ovo su učinili samo oni u prednjim redovima, koji su bili najizloženiji pogledu.
Iznenada, na krajevima okupljene mase ljudi počeli su nemiri, dodatno iskomplivani podmetnutim bombama, hicima i požarima, što je napravilo neviđeni haos u masi. Sekuritatea je napala bunilački nastrojenu masu. Čaušesku se sa pratnjom odmah povukao u zgradu komiteta. U Bukureštu su tad nastali neredi slični onim u Temišvaru.
Uzvikivani su slogani protiv partije i diktatora a broj ljudi na ulici je rastao i uskoro se vojska i policija pojavile na ulici.
Jedan od neupečatljivih trenutaka vezanih za Rumunsku revoluciju definitivno je izraz lica Nikolaja Čaušeskua, kada mu masa počinje zviždati. Njegov ukočen pogled, širom raširene oči, prekidanje govora i gestikulacija svjedoče o potpunom šoku i nevjerici. Ovaj trenutak i u našoj i pogotovo u zapadnoj kolektivnoj svijesti urezan je kao simbol sloma diktature.
Na masu su je pucano sa raznih zgrada i uličnih mjesta, iz tenkova, ljudi su prebijani i polivani vodom pod pritiskom. Preživeli su se povlačili sa ulica i pred zoru grad je bio pust.
Dotadašnji ministar policije je umro pod nerazjašnjenim okolnostima, a njega je zamjienio Viktor Staenkulesku, koji je tog dana odbio Čaušeskuove naredbe i time postao ključna ličnost za uspeh revolucije. On je takođe ključna ličnost za uspon budućeg predsednika Ilijeskua, koga je podržao u ovim trenucima.
Bračni par Čaušesku napustio je prestonicu helikopterom i odletio prvo u palatu Snagov, a zatim u rumunski grad Trgovište. Tu su po spuštanju prepoznati i uhapšeni od strane mesne policije. Posle tri dana suđenja, na Božić, 25. decembra 1989. godine, Nikolae Čaušesku i njegova žena Elena su proglašeni krivim zbog niza optužbi, dobili su smrtnu kaznu i streljani u Trgovištu.
Na vijest o hapšenju veoma omrznutog predsedničkog para u Rumuniji, posebno u Bukureštu, nastalo je slavlje. Cjiepani su portreti Čaušeskua i partije. Istovremeno došlo je do sukoba između frakcija u vojsci na bukureštanskom aerodromu Otopeni, gde je bilo mnogo žrtava.
Veći deo vojske bio je odan starom režimu i zauzeo je mnoge ključne zgrade u Bukureštu. 24. decembra Bukurešt je bio u „ratnom stanju“, jer su tenkovi i vojna vozila patrolirali gradom. Bilo je mnogo požara i pucnjave. Ali, ovo je trajalo 27. decembra, kada se stanje smirilo.
- Ustaše su mu ubile majku, do 23. godine zvao se Omer Sinanović a onda je saznao da se zove Dragoljub