Lideri NATO-a će danas proširiti primenu klauzule o kolektivnoj odgovornosti, odnosno člana 5 osnivačkog ugovora NATO-a “svi za jednog, jedan za sve”, kako bi članice Alijanse bile spremne da odgovore i na napade u svemiru, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Član 5. osnivačkog ugovora NATO kaže da će se napad na bilo kojeg od 30 saveznika smatrati napadom na sve njih.
Do sada se to primenjivalo samo na tradicionalnije vojne napade na kopnu, moru ili u vazduhu, a od nedavno i u sajber prostoru, prenosi agencija AP.
“Na ovom samitu ćemo jasno reći da, naravno, svaki napad na svemirske kapacitete, poput satelita i slično, ili napadi iz svemira, mogu aktivirati član 5”, rekao je Stoltenberg, nekoliko sati uoči predsedavanja samitom sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i njegovim kolegama.
Oko Zemlje kruži gotovo 2.000 satelita, a sa više od polovine upravljaju članice NATO-a, pokrivajući gotovo sve – od mobilnih telefona i bankarskih usluga do vremenskih prognoza.
Vojni komandanti se oslanjaju na neke od njih za navigaciju, komunikaciju i razmenu obaveštajnih podataka. U decembru 2019. godine, lideri NATO-a proglasili su svemir petim domenom operacija Alijanse, nakon kopna, mora, vazduha i sajber prostora.
Mnoge zemlje članice zabrinute su zbog, kako kažu, sve agresivnijeg ponašanja Kine i Rusije u svemiru, navodi AP. Oko 80 zemalja ima satelite, a na tom polju se pojavljuje i sve više privatnih kompanija.
Osamdesetih godina prošlog veka, samo je deo NATO komunikacija bio putem satelita, a danas je to najmanje 40 odsto. Klauzula o kolektivnoj odbrani NATO aktivirana je samo jednom, kada su se članice okupile iza SAD nakon napada 11. septembra 2001. godine.
U deklaraciji i Dejtonski sporazum
U završnoj deklaraciji NATO samita koji se održava u ponedeljak (14. juna) u Briselu biće pomenut i Dejtonski mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu (BiH) “kao osnov funkcionisanja BiH”, potvrdio je predsednik Hrvatske Zoran Milanović.
Lideri država koje su članice najveće vojne organizacije na svetu bi trebali da na kraju samita usvoje zajedničku deklaraciju.
Pitanja vezan za Zapadni Balkan, odnosno Kosovo i BiH, koji su u fokusu pažnje Alijanse, su trebala da budu pomenuta u jednoj rečenici u završnom dokumentu od pedesetak stranica.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je dan uoči samita izjavio da neće dozvoliti usvajanje ove deklaracije ako se u dokumentu specifično ne spominju tri konstitutivna naroda u BiH. Za usvajanje zajedničkih deklaracija je, naime, neophodna saglasnost svih država članica NATO-a.
“Neko ima problem da se u završnoj deklaraciji NATO-a spominje Dejtonski sporazum i tri konstitutivna naroda. Kao da je deklaraciju pisala neka nevladina udruga iz Sarajeva, ne mislim se vratiti u Zagreb s tim. To pokazuje kakve planove za BiH imaju neki međunarodni krugovi, to preko Hrvatske neće proći”, izjavio je Milanović u nedelju uveče.
On je, pak, u ponedeljak pred samit u izjavi novinarima u sedištu NATO-a Briselu rekao kako je rešen spor oko dela završne deklaracije sa NATO samita koji se tiče BiH, te naveo kako se o tome dogovorio sa generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom u nedelju (13. juna).
“Razgovarao sam juče oko 3 sata popodne sa glavnim tajnikom i to je riješeno u pola minute – što govori samo za sebe, odnosno da je to trebalo biti riješeno puno ranije. Ali da, trebalo je šest dana dok nismo uspjeli isposlovati da se u završnu deklaraciju, u komunike samita, u pasusu o BiH uopće spomene Dejton kao osnova funkcioniranja. To je mala stvar za samit, vrlo marginalna, fusnota, ali za nas to je ‘bigfoot, sasquatch’“, izjavio je Milanović uoči početka samita NATO.
On je podvukao da se za ovu formulaciju „izborio nakon šest dana “ignorisanja i potpune gluhoće”. Kako tačno glasi formulacija Milanović nije naveo, a tekst deklaracije biće poznat na kraju samita u ponedeljak.
NATO teme i Bidenova uloga
NATO samit je počeo u Briselu u ponedeljak popodne, a prisustvuje mu i američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden), u okviru njegove prve zvanične posete evropskom kontinentu.
Biden će naredna dva dana će boraviti u Briselu gde će, osim na samitu NATO-a u ponedeljak, biti i na samitu sa Evropskom unijom (EU) u utorak (15. juna).
Bidenova poseta se smatra veoma važnom jer treba da učvrsti translatlantske odnose, koji su bili “ohlađeni” u toku administracije Donalda Trampa (Donald Trump).
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je uoči samita naglasio da je samit Alijanse prilika da se lideri 30 država članica dogovore o strategiji daljnjeg razvoja NATO-a koji bi bio spreman suočiti se s modernim izazovima.
Prema najavi šefa Alijanse, na samitu će se raspravljati o bezbednosnim posledicama klimatskih promena, uključujući i smanjenje vojnih misija.
Lideri će se takođe složiti o novoj politici “cyber” odbrane – prvoj u sedam godina, kao i o razvitku novog strateškog koncepta NATO. Avganistan, Rusija i podrška Ukrajini i Gruziji takođe će biti teme o kojim će šefovi država NATO zemalja razgovarati na samitu.
Inače, Biden je u evropskoj prestonici, Briselu doputovao iz Londona u nedelju uveče. On je proteklog vikenda prisustvovao samitu G7 u Velikoj Britaniji. Osim učešća na dva samita, Biden će se sastati i sa premijerom Belgije Alekksanderom de Kroom (Alexander de Croo) te će posetiti kraljevsku palatu.
Određeni delovi Brisela su praktično pod opsadom zbog bezbednosnih mera vezanih za posetu američkog predsednika. Najavljene su ozbiljne smetnje u saobraćaju zbog privremenih zatvaranja nekih javnih mesta. Sa druge strane, opština Brisel se potrudila da obeleži i dolazak Bidena i zato su u najvažnijim obeležjima grada postavljene zastave NATO i plava boja.
Bivši američki predsednik Donald Tramp je u dva navrata posetio Brisel radi učešća na samitu NATO. Belgijski glavni grad je on nazvao “paklenom rupom”. U toku Trumpovog mandata u Beloj Kući ni jednom nije organizovan samit sa liderima EU.
Biden napušta Belgiju u utorak uveče da bi leteo za Ženevu, gde će se u sredu 16 juna sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.