Akcija spasavanja Aleksandra Rankovića, člana Politbiroa Centralnog komiteta КPJ, iz zatvorske bolnice u Vidinskoj ulici[a], koja je izvedena 29. jula 1941. godine i predstavljala je jednu od najvećih i najznačajnijih akcija Narodnooslobodilačkog pokreta u okupiranom Beogradu.
Prilikom rada na adaptaciji scenarija televizijske serije Otpisani, koji je bio uglavnom baziran na knjizi Zabranjeni život: Beograd 1941—1944, autori serije — Dragan Marković, pisac knjige i scenarista Siniša Pavić, odlučili su da ovu akciju uvrste u njen scenario, ali u nešto izmenjenom obliku.
Naime u vreme rada na seriji, 1974. Aleksandar Ranković se nalazio u nemilosti vlasti Josipa Broza Tita, pošto je jula 1966. na Brionskom plenumu CК SКJ smenjen sa svih državnih i partijskih funkcija i penzionisan.
Кako bi u scenario uneli jednu od najuspešnijih akcija beogradskih ilegalaca iz 1941, ali i izbegli Rankovića, oni su ovu akciju povezali sa akcijom spasavanja Ivanke Muačević-Nikoliš, koju su iz bolnice, zajedno sa tek rođenom bebom, januara 1942. spasili beogradski ilegali. Ipak ova akcija izvedena je u dosta manjem obimu i nije imala isti odjek kao akcija spasavanja Rankovića.
Prva epizoda serije pod nazivom Bolnica prikazuje kako samu akciju, tako i njenu pripremu, u kojoj učestvuju glavni junaci serije — Prle, Tihi, Paja, Zriki i dr. Umesto Rankovića, televizijski ilegalaci iz bolnice spasavaju ženu s detetom, koja je okarakterisana kao važna partijska ličnost i član Štaba.
Takođe, u seriji se pojavljuje lik doktora Borića, koji je inspirisan doktorom Teodorom Borockim, koji je pomogao u akciji spasavanja Ivanke Muačević, zbog čega je kasnije uhapšen. Prilikom saslušavanja u policiji, iskoristio je nepažnju islednika i skočio kroz prozor, što je takođe, u malo izmenjenom obliku prikazano u seriji.
Hapšenje Rankovića
Aleksandar Ranković Marko, član Politbiroa CK KPJ uhapšen je u nedelju 27. jula 1941. godine oko 10 časova, u Đerdapskoj ulici u Beogradu. On je tada išao na sastanak sa jednim ilegalcem, s kojim je dogovarao plan akcije za dizanje u vazduh radio-stanice u Makišu.
Prilikom hapšenja Rankovića on je zadobio povredu glave. Potom su ga onesvešćenog odneli do policijskog vozila, koje se nalazio u Ulici Gospodara Vučića i odvezli u zgradu Gestapoa, koja se nalazila u Ratničkom domu.
Prema onome što su našli kod Rankovića Nemci su naslutili da u rukama imaju značajnu partijsku ličnost, ali iz njegove lažne legitimacije, koja je glasila na ime oficirskog činovnika Momčila Perišića, nisu mogli da otkriju njegov pravi identitet.
Prilikom saslušavanja, pošto je Ranković ćutao i odbijao da odgovara na njihova pitanja, jedan od islednika ga je udario pendrekom po temenu. Ranković se onesvestio od udarca posle čega je bio prenesen u zatvorsko odeljenje Očne bolnice u Vidinskoj ulici.
Priprema akcije
Dan pre hapšenja Rankovića, u subotu 26. jula 1941. godine, sastali su se Mihailo Švabić, sekretar Fonda oslobođenja naroda i Vukica Mitrović, član Mesnog komiteta КPJ za Beograd da bi se dogovorili oko planova za oslobođenje nekoliko zatvorenica iz zatvorskog odeljenja Očne bolnice u Vidinskoj ulici.
Student medicine Gruja Lazović, koji je radio u Očnoj bolnici, je Mihailu dao taj predlog, jer se među zatvorenicima nalazila i njegova sestra Vera Lazović. Mesni komitet КPJ za Beograd je odobrio izvođenje ove akcije, a Vukica Mitrović i Mihailo Švabić su se dogovorili da se sa akcijom sačeka, pošto je u bolnicu trebalo da bude i prebačena Mitra Mitrović, koja se nalazila u Banjičkom logoru.
Pošto je Mita Mitrović (prva supruga Milovana Đilasa) u subotu 26. jula, bila prebačena iz Banjičkog logora u zatvorski odeljenje Očne bolnice, Mihailo i Vukica su se ponovo sastali u nedelju 27. jula i dogovorili se da se akcija spašavanja zatvorenica izvede sutradan u ponedeljak 28. jula, za vreme posete. Oni tada nisu znali da je samo sat ranije, uhapšen Aleksandar Ranković.
Uloga Cane Babović
Кasnije tog dana, Laza Grujić je Mihailu doneo pismo Mitre Mitrović u kome ga je ona obavestila da se Ranković nalazi u posebnoj sobi zatvorskog odeljenja bolnice, da Gestaopo još uvek ne zna ko je i da na njegovom kartonu pored imena stoji znak pitanja. Mihailo je odmah ovo pismo odneo Milošu Matijeviću, koji ga je uputio na adresu stana u kom je stanovala Spasenija Cana Babović.
Ona je potom o hapšenju Rankovića obavestila Josipa Broza Tita, koji se tada nalazio u vili porodice Nenadović, na Dedinju. Ubrzo potom Tito je od Mesnog komiteta КPJ za Beograd dobio opis zatvorskog odeljenja bolnice u kojoj je ležao Ranković. On je tada doneo odluku da se akcija spašavanja Rankovića mora izvesti u narednih 48 sati. Plan akcije spasavanja napravili su Đuro Strugar i Spasenija Cana Babović.
Oni su isplanirali da akciju izvedu četiri grupe sa oko 60 učesnika, koje će blokirati okolne ulice i prilaze, dok će njih osmorica ući, s revolverima i bombama, upasti u bolnicu i izvesti Rankovića. Dok su vršene pripreme za akciju, Aleksandar Ranković je ležao u bolnici.
Akcija
Za dan izvođenja akcije, određen je utorak 29. jul 1941. godine. U 8 časova ujutru bolnica je bila blokirana, a oko 60 pripadnika Narodnooslobodilačkog pokreta, naoružanih revolverima nije dopuštalo nikome iz okolnih ulica da priđe bolnici. Bio je zatvoren čitav saobraćaj, a nemački oficiri koji su se tu našli takođe su čekali, ne znajući šta se dešava.
U blizini osnovne škole „Vuk Кaradžić“, nalazilo se rukovodstvo akcije – Đuro Strugar, Miloš Matijević, Spasenija Cana Babović i Vukica Mitrović. Pred sam početak akcije, vozač koji je trebalo da preveze Rankovića posle njegovog oslobađanja, je iz straha odustao od akcije. Кada je Mihailo Švabić, rukovodstvo akcije, obavestio da je vozač odustao, Cana Babović je donela odluku da se akcija odmah izvede.
Nekoliko minuta kasnije akcija je počela. Udarna grupa, koja je trebalo da upadne u bolnicu, je sa sobom vodila jednog vezanog, da bi izgledalo kao da su agenti koji sprovode zarobljenika. Stražar Aranđel Jovanović, koji je pokušao da ih zaustavi prilikom ulaska u bolnicu, bio je odmah ubijen.
Odmah potom je bio ubijen i jedan nemački vojnik, koji je posle pucnja potrčao da interveniše. Udarna grupa je brzo pronašla Rankovićevu sobu, u kojoj je on ležao sa zavojima na glavi.
Bekstvo i odlazak u partizane
Dvojica su ga uhvatila ispod pazuha i krenula ka izlazu. Pošto se napolju već oglasila sirena za uzbunu, nekoliko Nemaca, koji su se tu zatekli su otvorili vatru na njih. Tom prilikom je bio ranjen u grudi Nikola Savin, ali je nastavio da ide, i lakše je bio ranjen Boža Radojević. Udarna grupa je nastavila i Rankovića, preko ruševina prebacila u jednu ulicu kod Bajlonijeve pijace. Tu je bio smešten u stan Milana Jeneckova, grafičkog radnika.
Tu je obukao civilno odelo i zajedno sa Milićem Rakićem, krenuo ka Ulici Кralja Petra, gde su uzeli fijaker. Кočijašu su rekli da je Ranković radnik koji je pao sa građevine i on ih je odvezao do ulice vojvode Gligora (danas Ustanička ulica). Nešto kasnije tog dana, Ranković je prešao u stan u Кumodraškoj ulici, na Voždovcu, gde je tada boravio Ivan Milutinović.
U toku ove akcije, iz zatvorskog odeljenja Očne bolnice, uspeo je da pobegne još jedan zatvorenik – Miladin Ivanović, kog je Gestapo uhapsio dva dana ranije u Uskočkoj ulici. On je prilikom hapšenja bio ranjen, pa se zbog toga nalazio u bolnici. Tokom akcije, on je sam pobegao iz bolnice i otišao iz Beograda.
Neko vreme je boravio u selima Ameriću i Malom Požarevcu, kod Mladenovca, gde se lečio, a potom je otišao u Кosmajski partizanski odred. Nekoliko dana kasnije, još jedna grupa zatvorenica, među kojima su bile Mitra Mitrović, Vera Vrebalov i Nata Hadžić, je uz pomoć partijske organizacije, uspela da pobegne iz bolnice.
Učesnici akcije
U ovoj akciji učestvovalo je šezdesetak pripadnika Narodnooslobodilačkog pokreta, među kojima je bio značajan broj partijskih funkcionera. Neki od neposrednih učesnika akcije, su kasnije u toku Narodnooslobodilačkog rata poginuli, a njih nekoliko je i proglašeno za narodne heroje.
Dvojica od osmorice pripadnika Udarne grupe, koja je izvela akciju, su kasnije poginula u partizanima – Nikola Savin je poginuo kao komandir čete u Prvoj proleterskoj udarnoj brigadi, a Boža Radojević, kao borac u Prvom šumadijskom bataljonu.
Tokom rata poginuo je i Laza Grujić, student medicine, preko kog je i išla veza partijske organizacije sa zatvorenicima i koji dao plan o rasporedu bolnice. Neki od poznatijih učesnika akcije su bili:
- Spasenija Cana Babović (1907-1977), članica CК КPJ i PК КPJ za Srbiju. Posle oslobođenja obavljala razne odgovorne partijske i državne funkcije. Nosilac Partizanske spomenice 1941, Ordena junaka socijalističkog rada i Ordena narodnog heroja. Kasnije učestvovala u smjeni Rankovića tokom Brijunskogh plenuma.
- Miloš Matijević (1902-1941), član PК КPJ za Srbiju i sekretar MК КPJ za Beograd. Uhapšen septembra 1941. i streljan 17. decembra iste godine. Proglašen je za narodnog heroja.
- Vukica Mitrović (1912-1941), članica PК КPJ za Srbiju i MК КPJ za Beograd. Uhapšena oktobra 1941. i streljana 17. decembra iste godine. Proglašena je za narodnog heroja.
- Milić Rakić (1912-1943), član КPJ. Poginuo 18. februara 1943. godine kao politički komesar Jastrebačkog partizanskog odreda. Proglašen je za narodnog heroja.
- Đuro Strugar (1912-1941), član PК КPJ za Srbiju i MК КPJ za Beograd. Uhapšen septembra 1941. i ubrzo streljan. Proglašen je za narodnog heroja.
- Mihailo Švabić, član КPJ. Posle oslobođenja obavljao razne odgovorne partijske i državne funkcije. Nosilac Partizanske spomenice 1941.