Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenka i ruski predsednik Vladimir Putin izrazili su u telefonskom razgovoru uverenje da će biti prevaziđene tenzije izazvane privođenjem 33 ruska državljana u Minsku “u duhu međusbnog razumevanja”, saopšteno je iz Kremlja.
Ova hapšenja uoči predsedničkih izbora u Belorusiji u nedelju 9. avgusta, dodatno su zategnula odnose između dva tradicionalna saveznika, koji su već napeti zbog spora oko unije dve države, zatim snabdevanja naftom.
Portparol beloruskog predsednika je izjavio da je dogovoreno da se “istraži svaki detalj ovog slučaja da bi se utvrdili pravi razlozi za novonastalu situaciju i pronašli odgovorni za nju”.
Putin i Lukašenka su razgovarali dan nakon što je predsednik Belorusije naložio svojoj vladi da pozove ukrajinske i ruske tužioce da ispitaju 33 pripadnika privatne ruske firme vojne kompanije Vagner.
Zamenik šefa Vrhovnog saveta Rusije za bezbednost Dmitrij Medvedev je upozorio u sredu da će ovo hapšenje može imati pogubne posledice po odnose dve zemlje.
Lukašenka je odgovorio u četvrtak da “nema razloga da nas plaše posledicama. Svi smo ih svesni”.
Beloruske vlasti su saopštile 29. jula da su uhapsile 32 pripadnika Vagnera koji su odseli u jednoj banji u blizini Minska. Još jedan član ove grupe je priveden na jugu Belorusije.
Oni su uhapšeni po optužbi da su došli u Belorusiju u cilju njene destabilizacije uoči predsedničkih izbora.
Ured glavnog tužilaštva Ukrajine je saopštio 31. jula da će tražiti izručenje 28 pripadnika ove grupe po optužbi da su se borili na strani proruskih separatista na istoku zemlje protiv regularne armije. Zvanični Kijev je naveo da su od pomenutih 28 lica, devet ukrajinski državljani.
Moskva insistira da su svi uhapšeni ruski državljani i zatražila od Minska da ih pusti i omogući da se vrate u svoju državu.
Prema navodima ruskih vlasti, 33 pripadnika Vagnera su bila na proputovanju preko Belorusije do Istanbula odakle bi nastavili put u “treću zemlju”.
Međutim, Lukašena je izjavio da je tvrdnja Moskve da su plaćenici bili na putu za Tursku “laž”.
On sugeriše da su uhapšena lica kovala zaveru u cilju izvođenja “revolucije u koloru” u Belorusiji – po ugledu na promene u kojima su zbačene vlasti u Gruziji, Ukrajini i Kirgistana u protekle dve decenije.
Lukašenka je ponovio ranija upozorenja da neće dozvoliti proteste u Minsku po ugledu na kijevski “Majdan” – tokom izbora ili dan nakon njih.
Šef beloruskog Saveta za bezbednost Andrej Raukou, izjavio je 30. jula da vlasti nastavljaju potragu za “do 200 militanata”, koji su bili deo navodne zavere za destabilizaciju. U međuvremenu, nisu obelodanjeni podaci o rezultatima portage.
Predsednički izbori u nedelju će po mnogim procenama biti najteži za Lukašenka, autoritarnog lidera koji je na vlasti od 1994.
On se obrušio na svoje političke oponente tokom izborne kampanje, uključujući hapšenja stotina lica, među kojima su novinari, blogeri i poltički aktivisti.
Dvojica predsedničkih kandidata su zbog optužnica onemogućeni da učestvuju na izborima.
Kako je saopštio Kremlj, Putin je izrazio nadu da će predsednički izbori u Belorusiji biti održani “u mirnoj atmosferi”.