Tokom prošle godine rublja je izgubila 57% u odnosu na dolar, a 73% u odnosu na eure. I pad se nastavlja. Glavni razlog je istovremeno smanjenje izvoza i proširenje uvoza, prenose RIA Novosti, ruska državna novinska agencija u analizi objavljenoj 9. avgusta.
“Ruska monetarna jedinica u ljeto je ušla u top tri najslabije u svijetu i vodi po volatilnosti. Avgust je tradicionalno “proklet” mjesec za rublju. Ekonomija doživljava nestašicu valute, dok uvoz nastavlja da raste, navodi se u materijalu RIA Novosti.
Radi razumjevanja konteksta pisanja ruskih medija bitno je napomenuti da je ruska valuta je sa prošlogodišnjih 57 rubalja za dolar pala na oko 97 rubalja za jedan dolar.
Nakon početka rata u Ukrajini rublja je nakratko imala rekordan pad ali je stabilizovana nizom mjera ruske vlade koje su uključivale zabranu iznošenja deviza iz zemlje i uvođenje obaveza plaćanja energenata u rubljama .Takođe visoke cijene energenata tokom šrole godine išle su na ruku ruskoj ekonomiji ali sada ruska valuta tone uprkos rastu cijena nafte. Zanimljivo je da su Putinove mjere u pojedinim desničarskim medijima slavljene kao istorijski potez koji vodi “dedolarizaciji svijeta” i rušenju američke dominacije kroz dolar ali stvari očigledno nisu tako jednostavne.
U tekstu Ria Novosti navodi se da je glavni razlog pada ruske valute pad prihoda od energenata i povećanje uvoza. Radi objašnjenja konteksta treba podsjetiti da su sankcije zapada prošle godine naglo smanjile ruski uvoz.
U julu su prihodi od nafte i gasa bili manji od planiranih za 32,7 milijardi rubalja. U zemlji je vladala valutna glad, A uvoz, uključujući i paralelni, dobija na zamahu. navodi se u tekstu RIA Novosti.
“Smanjenje prihoda od izvoza i rast uvoza stvaraju neravnotežu u ponudi i potražnji za valutom. Iako cijene nafte rastu, to nije dovoljno za stabilizaciju. Za korekciju para rublja potrebno je smanjenje inostranih kupovina. Osim toga, izvozni ugovori u rubljama smanjuju deviznu zaradu“, ističe Vladislav Antonov, finansijski analitičar BitRivera.
Kako je ranije naglasila šefica Centralne banke Elvira Nabiullina, uvoz obično pada kada nacionalna valuta oslabi, ali do sada se to nije dogodilo. Prvo, zaostajanje u ugovorima utiče. Drugo, što je još važnije, domaća potražnja raste.
Vrijedi razmotriti i ljetnu turističku sezonu, prodaju ruske imovine stranim kompanijama, povećanje budžetske potrošnje, ubrzanje inflacije, pogoršanje geopolitičke situacije, dodaje finansijski analitičar Mark Gojhman za RIA Novosti.
Ministarstvo finansija planiralo je da u avgustu nastavi otkup deviza i zlata za nenadmašne prihode od nafte i gasa – prvi put od januara 2022. godine. Za to je planirano izdvojiti 40,5 milijardi. Obim transakcija trebao je biti 1,8 milijardi rubalja dnevno.
Prihodi od nafte i gasa
U avgustu očekuju značajno povećanje prihoda od nafte i gasa – do 73,2 milijarde rubalja. Povećanje cijena sirovina, podizanje ključne stope Centralne banke pomoći će. Da, i potražnja za valutom će se smanjiti – za mnoge je takav kurs pretjeran, pojašnjava Goykhman.
Dakle, korekcija je neizbežna. Najverovatniji raspon u ranu jesen je 94-100 za dolar i 100-108 za evro, predviđa analitičar.Vjerovatno je da će rublja prije septembarskog sastanka Banke Rusije nastaviti da pada na nivo od 100, odnosno 110 za dolar i euro, smatra analitičar, sugeriše Spartak Sobolev, šef odjela za istraživanje investicionih strategija u Alfa-Forex-u.
Prema riječima savjetnice za investicije Julije Kuznjecove, potencijal za slabljenje rublje je širi.
“Kupovinom valute po ovako visokoj stopi, Centralna banka će vjerovatno očekivati još veći rast dolara i eura. Na jesen ćemo vidjeti 120 za dolar i 130 za euro, ako Centralna banka ne učini intervenisati”, rekla je ona.
Generalno, mnogo zavisi od vlade. Do tada ostaju mirni. Kako je ranije rekao ministar finansija Anton Siluanov, opcija regulisanja kursa nacionalne valute se ne razmatra, navodi se u tekstu RIA Novosti.