Srbi će na kraju morati da prihvate određeni nivo suvereniteta, a Kosovo mora Srbima sa Kosova da dodeli veću autonomiju, naročito ZSO na severu Kosova, izjavio je specijalni savetnik Stejt departmenta Derek Šole.
Prvi korak bi bio da Srbija i Kosovo normalizuju odnose, čak i bez potpunog uzajamnog priznavanja, kao što su to učinile druge zemlje, kazao je Šole, javlja ovaj medij.
„Bar kao početni korak, to je način da se Kosovo stavi na evroatlantski put na kojem želimo da ga vidimo“, poručio je.
On precizira da je za tako nešto potrebno da obe strane pokažu spremnost za kompromise.
Dok će Srbi na kraju morati da prihvate određeni nivo suvereniteta, Kosovo mora svojim etničkim srpskim građanima dati veću autonomiju, posebno formalnu Zajednicu opština sa srpskom većinom na severu Kosova, prenosi dalje Financial Times.
On je ujedno kazao da je kosovskom premijeru na nedavnom sastanku rekao da postoji „velika hitnost“ da se ovo telo uspostavi.
„Oni razumeju važnost toga“, dodao je Šole.
Precizira da su SAD svesne „remetilačke uloge Rusije koja je u više navrata izjavljivala podršku svom slovenskom savezniku Srbiji“, piše Financial Times.
Ovaj medij prenosi i da je Srbija dugo zavisila od ruskih energenata, ali i da je počela da diverzifikuje svoje izvore energije i smanjuje zavisnost.
Šole naglašava da je usled toga pitanje Kosova ostalo kao „poslednja poluga koju Moskva ima nad Beogradom – aspekt koji Vašington nije izgubio“.
„Razlog zašto želimo da se pronađe sporazum između Kosova i Srbije je da oduzmemo tu polugu Rusiji“, rekao je Šole.
Mislim da ne treba da precenjujemo taj uticaj… On je stvaran, ali priznajem da to nije razlog zašto ovo radimo, dodao je.
Nakon najnovijih tenzija na severu Kosova Šole je kazao da SAD pojačavaju diplomatski pritisak na Beograd i Prištinu kako bi sprečile da „metastazira nasilje“.
„Poslednja stvar koju neko od nas trenutno želi je kriza u ovom delu sveta s obzirom na to da imamo najveću krizu od Drugog svetskog rata nedaleko od nas“, kazao je Šole.
On poručuje i da SAD ne žele kriznu diplomatiju, već da Beograd i Priština započnu da sklapaju sporazum zasnovan na predlogu Evropske unije.
„Mislim da postoji srednji put koji možemo da postignemo, inače ne bismo ulagali u ovo na način na koji jesmo“, rekao je on, dodajući da veruje da je dogovor izvodljiv, ali je i, kako prenosi Financial Times, odbio da postavi vremenski okvir.
N1