Počinioci napada u Banjskoj moraju biti privedeni pravdi, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u Beogradu, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
“Računam na obe strane da smanje tenzije i suzdrže se od eskalatornih postupaka”, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem.
Tenzije između Kosova i Srbije pojačane su nakon napada oružane grupe na kosovsku policiju u selu Banjska na severu Kosova krajem septembra, kada je ubijen jedan policajac, a nekoliko ranjeno.
U razmeni vatre potom su ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
“Gomilanje snaga Vojske Srbije u blizini granice sa Kosovom ne bi pomoglo smirivanju situacije”, dodao je Stoltenberg.
Srbija je u proteklom periodu u više navrata raspoređivala trupe u blizini granice sa Kosovom, poslednji put nakon napada u Banjskoj, ali je nakon diplomatske intervencije Zapada povukla vojsku.
Stoltenberg je dodao da KFOR, vojna misija NATO na Kosovu, sprovodi svoj mandat i da će obezbediti mirno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice.
Stoltenberg je rekao da je sa Vučićem razgovarao da se ponovo otpočnu zajedničke vežbe Vojske Srbije sa NATO snagama.
“To ne podriva neutralnost Srbije, Srbija je jasno stavila do znanja da ostaje vojno neutralna, van vojnih blokova”, ocenio je on, dodajući da je Srbija važan regionalni akter i dugoročni partner NATO-a, a da je dobar primer saradnje učešće Srbije u programu Partnerstvo za mir.
Međunarodne vojne vežbe Srbija je prekinula po početku ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022.
Stoltenberg je u Beograd došao iz Prištine, u okviru posete državama Zapadnog Balkana.
U Prištini je 20. novembra izjavio da povećanje vojnog prisustva misije KFOR na Kosovu za 1.000 vojnika pokazuje koliko NATO ozbiljno shvata nasilje koje je izbilo poslednjih meseci na Kosovu, dodajući da se razmatra da li bi to povećanje trebalo da bude trajno.
Stoltenbergova poseta regionu dolazi usred upozorenja iz Ukrajine da Rusija namerava da podstakne sukob između država Zapadnog Balkana.
I Evropska unija je sa Ukrajinom podelila ovu zabrinutost, dok je američki Stejt department za Radio Slobodna Evropa naveo da “zloćudni uticaj Rusije u regionu Zapadnog Balkana ometa put zemalja ka evroatlantskim integracijama”.
Pre Srbije i Kosova, Stoltenberg je boravio u Bosni i Hercegovini, gde se 20. novembra sastao sa šefovima država i visokim međunarodnim predstavnikom Kristijanom Šmitom. U Sarajevu je šef NATO-a rekao da je alijansa zabrinuta retorikom razdvajanja i ruskim uticajem u regionu.
Posle Srbije, Stoltenberg će istog dana posetiti i Severnu Makedoniju, državu članicu NATO-a, gde će se sastati sa šefovima država i obratiti se pred poslanicima Skupštine.
On će 22. novembra zaključiti balkansku turneju sastankom sa liderima zemalja članica NATO iz regiona.