Devet godina nakon ubistva kod Smilkovskog jezera u blizini Skoplja, Krivični sud u Severnoj Makedoniji 23. februara treba da objavi presude u slučaju “Monstrum”, kada je ubijeno pet osoba, od čega četiri uzrasta od 18 do 21 godine.
Tog 12. aprila 2012. godine na obali jezera u blizini glavnog grada Severne Makedonije ubijeni su Kire Tričkovski, Filip Slavkovski, Cvetančo Ačkovski, Aleksandar Nakjevski, uzrasta između 18 i 21 godine, kao i ribar, 45-godišnji Borče Stefanovski.
Od šestorice uhapšenih, trojica su optužena za ubistvo, dvojica za pomaganje, a u slučaju Samira Ljute optužnica je povučena jer nije bilo dokaza. Sudu su nedostupni ostali Alil Demiri i Afrim Ismailović, koji su već devet godina u bekstvu na Kosovu i njima se sudilo u odsustvu.
Ubistva su izazvala etničke tenzije i proteste u Severnoj Makedoniji između albanske i makedonske zajednice.
Tužiteljica Fatime Fetai je ocenila da je ovaj događaj mogao da izazove ponovni konflikt i da dovede do mnogih nevinih žrtava. Naglasila je da je događaj pojačao mržnju između Makedonaca i Albanaca. U završnim rečima, Tužilaštvo je zatražilo doživotne kazne zatvora za Halila Demirija i braću Afrima i Agima Ismailovića, koji su optuženi za krivično delo terorizma, odnosno direktno izvršenje petostrukog ubistva kod Smilkovskog jezera.
Za optužene Fejzija i Hakija Azirija, tužiteljica Fetai je tražila 15 godina zatvora za pomaganje počiniocima.
U rekonstrukciji slučaja, Fetai je rekla da su ubistva izvršili Alil Demiri i braća Afrim i Agim Ismailović. Prema toj rekonstrukciji, Haki Aziri ih je čekao u vozilu bez znanja zbog čega je tu, a Fejzi Aziri im je pomogao u bekstvu.
Za vreme suđenja nije se dokazalo koji je od optuženih iz kojeg oružja pucao, ali se saznalo da je na žrtve pucano iz tri vrste vatrenog oružja.
Odbrana je u završnim rečima tvrdila da je slučaj “Monstrum” kompletno iskonstruisan. Prema njima, Tužilaštvo nije obezbedilo dovoljno dokaza, ima samo indicije i ne dokazuje mogući motiv. Odbrana tvrdi da optuženi nisu pravi počinioci dela i da nisu teroristi.
U pitanju je ponovljeno suđenje, sa istom optužnicom za terorizam i pomaganje, a i optuženi su isti kao i u prvom suđenju.
Tok suđenja
Prvo suđenje je počelo 20. decembra 2012. godine. U junu 2014. godine šest optuženih su bili osuđeni na doživotnu kaznu zatvora. U novembru 2017. godine Vrhovni sud je ukinuo presudu i vratio proces na ponovno suđenje, a osuđeni su pušteni iz pritvora. Ponovno otvaranje slučaja je usledilo nakon što je tadašnja opozicija 2015. godine objavila prisluškivani materijal, takozvane bombe.
Zatim je slučaj preuzelo Specijalno javno tužilaštvo (SJO) i suđenje je ponovo počelo u maju 2018. godine. U međuvremenu je SJO ukinuto, ali su tužioci iz tog tužilaštva ostali da vode taj slučaj. Socijaldemokratski savez (SDSM) i Demokratska unija za integracije (DUI), koji su sada u vladajućoj koaliciji, tražili su i obećavali međunarodnu istragu o slučaju, ali to se nije desilo.
Prisluškivani razgovori koje je objavljivao SDSM 2015. godine su bili novi dokazi i razlog za ponovno suđenje.
Lider SDSM-a Zoran Zaev tada je izjavljivao da “bombe” neće narušiti međuetničke odnose, ali da će dati mnoge odgovore. Zatim je 2015. godine u intervjuu za nemački list Die Zeit izjavio da istina o slučaju može izazvati sukobe u Makedoniji i dodao da su osumnjičeni nevini.
“Oni nepravedno sede u zatvoru”, rekao je Zaev u intervjuu koji je preneo Dojče Vele u maju 2015. godine.
Da li su ‘bombe’ donele nove dokaze?
Slučaj je pratilo mnogo spekulacija i političkih zloupotreba u periodu promene vlasti u Severnoj Makedoniji. Kao svedoci u ponovljenom postupku su bili pozvani i čelnik stranke DUI Ali Ahmeti, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, bivši direktor Uprave za bezbednost i kontraobaveštajnu službu Sasho Mijalkov i bivša ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska
Tužiteljica Fatime Fetai je rekla da “bombe” nisu donele suštinsku promenu tužilačkog akta. Ona ne isključuje mogućnost da za ovaj događaj u budućnosti budu gonjene i druge osobe, ako takvo nešto proizađe iz iskaza dvojice optuženih koji su u bekstvu.
Oni se nalaze na Kosovu, gde izdržavaju kazne zatvora za druga dela, ali i pored obećanja kosovske vlasti, još uvek nisu izručeni Severnoj Makedoniji.
Rođaci žrtava traže “da se sazna istina”, a Sud, kao što kažu, ima obavezu prema porodicama žrtava, ali i prema čitavoj javnosti da odgovori šta se desilo 12. aprila 2012. godine.