Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila da još uvek bespredmetno komentarisati da li će se Beograd priključiti sankcijama Brisela.
Nakon što su u nedelju 23. maja beloruske vlasti prisilile avion kompanije Ryanair da sleti u Minsk i pritvorile novinara Ramana Prataseviča i njegovu devojku koji su bili na tom letu, lideri Evropske unije (EU) pozvali su na hitno uvođenje oštrijih sankcija Belorusiji.
Šefovi država i vlada EU zatražili su 24. maja uveče da se usvoje “neophodne mere”, koje između ostalog obuhvataju i zabranu preleta vazdušnog prostora EU za belorusku aviokompaniju, kao i sprečavanje pristupa evropskim aerodromima za letove beloruskih aviokompanija.
U međuvremenu, nemački avioprijevoznik Lufthansa objavio je 25. maja da neće leteti kroz beloruski vazdušni prostor, a Ukrajina da će od srede (26. maja) zabraniti letove na relaciji sa Bjelorusijom.
Između Minska i Beograda sa i bez presedanja, na mesečnom nivou se obavi oko 25 letova različitim kompanijama.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je odgovarajući na pitanje RSE 25. maja u Novom Sadu u Vojvodini ocenila da je još uvek bespredmetno komentarisati da li će se Srbija priključiti sankcijama Brisela.
Ona je rekla da će država doneti eventualnu odluku o sankcijama Belorusiji kada takav zahtev bude zvanično stigao.
“Nismo u Srbiji još ništa [zvanično] videli, tako da je bespredmetno da komentarišem šta bi bilo kad bi bilo, hajde da vidimo o čemu se radi, pa će onda Srbija da odluči u odnosu na te stvari, u odnosu na naše evropske integracije i aspiracije ali i naš državni interes“, izjavila je Brnabić.
Bliski odnosi Srbije i Belorusije
Srbija održava bliske bilateralne odnose sa Belorusijom, razvija vojnu saradnju, a potpisnik je i bilateralnog sporazuma sa Belorusijom koji podrazumeva uzajmno isporučivanje građana.
Tako ministar odbrane Srbije, nakon sastanka sa ambasadorom Republike Belorusije Valerijem Briljovim, u saopštenju 19. maja, navodi da su “bilateralni odnosi Republike Srbije i Republike Belorusije na visokom nivou, ocenivši saradnju između dve države u oblasti odbrane razvijenom i raznovrsnom, uz potencijal za njeno dalje unapređenje”.
Skuština Srbije je na sednici 13. maja usvojila zakon kojim se Srbija i Belorusija obavezuju da će “izručivati jedna drugoj lica koja se nalaze na njihovoj teritoriji radi krivičnog gonjenja ili radi izvršenja presude”.
Ovim ugovorom predviđeno je da će strana, na molbu, izručiti jedna drugoj lica koja se nalazi na njihovoj teritoriji radi krivičnog gonjenja ili radi izvršenja presude.
Kako je u obrazloženju uoči usvajanja ovog zakona u Skupštini Srbije rekla ministarka pravde Maja Popović, “zaključenje ovog ugovora je posebno važno zbog nepostojanja pravnog osnova za izručenje okrivljenih ili osuđenih lica sa Belorusijom, tako da se trenutno ovaj vid pravne pomoći odvija na osnovu uzajamnosti”.
Ministarka je navela da je ovaj bilateralni ugovor, koji postaje zakon, neophodan jer je “Republika Belorusija jedina evropska zemlja koja nije pristupila Evropskoj konvenciji o ekstradiciji iz 1957. godine zbog sankcija koje je Savet Evrope uveo ovoj državi”.
Srbija sa Belorusijom ima zaključen bilateralan ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima koji je potpisan 2013. godine, a na osnovu kojeg se odvija pravna saradnja između dve države.
Usklađenost Srbije sa politikom EU 56 odsto
Prema istraživanju nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) iz Beograda, tokom 2020. godine, Srbija se od ukupno 104 spoljnopolitičke deklaracije EU, usaglasila sa 58. deklaracija, odnosno 56 odsto. Ovo predstavlja gotovo i isti procenat kao i za 2019. godinu, kada je od 91 spoljnopolitičke deklaracije, Srbija podržala 52.
Kako su naveli u izveštaju “sami procenti samo [su] opisna kategorija koja upućuje na generalni trend usaglašavanja, dok su suštinski bitnije teme sa kojima se Srbija nije usaglasila”.
U razgovoru sa RSE, Igor Novaković, direktor istraživanja u ISAC fondu, potrđuje da nema pomaka kada je reč o sinhronizaciji sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU, u zavisnosti od broja deklaracija koje se tiču Rusije i Kine.
“Mi se krećemo u nekom opsegu usaglašenosti od 46 pa sve do 60 odsto, a to pre svega zavisi od broja deklaracija koje su direktno tiču, ili indikretno, u vezi sa Ruskom Federacijom ili Kinom“, kaže Novaković.
„Srbija je sa ovom praksom prekinula nakon 2018. godine, odnosno, kada je po prvi put obnovljena deklaracija 2019. godine, i kada su sa njom uvedene restriktivne mere, Srbija je prestala da se sa njom usaglašava“, kaže Novaković.
Prema njegovim rečima, Srbija se 2020. godine, između juna i septembra, usaglasila sa tri deklaracije EU koje su bile pre svega političke i koje su se bavile pitanjima vezanim za predsedničke izbore i njihovo sprovođenje u Srbiji.
Slobod