Više od 200 izraelskih borbenih aviona učestvovalo je u početnim vazdušnim napadima na najmanje 100 ciljeva u Iranu, u pet talasa napada, uključujući i ključni nuklearni objekat u Natanzu, kao i lokacije povezane sa balističkim raketama.
Izrael je takođe ubio najmanje devet visokorangiranih iranskih nuklearnih naučnika i više visokih iranskih zvaničnika, uključujući najvišeg vojnog oficira i šefa Revolucionarne garde.
Čini se da je napadnuto na desetine lokacija u okviru šire kampanje, uključujući i Teheran, Širaz i Tabriz, a navodno i Isfahan i Kermanshah.
Koji su nuklearni objekti napadnuti?
Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je da su napadi pogodili nuklearni objekat u Natanzu, koji se nalazi oko 220 kilometara jugoistočno od Teherana i predstavlja najvažnije iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma.
Napadi su započeli nešto posle 4 sata ujutro po lokalnom vremenu (01:30 po britanskom letnjem vremenu) u petak.
Snimci objavljeni na internetu prikazuju posledice eksplozija.
Nakon izraelskog zračnog udara na Iran, nove satelitske snimke otkrile su ozbiljna oštećenja na strateški važnom nuklearnom postrojenju Natanz, koje se nalazi duboko pod zemljom i zaštićeno je teškim betonskim slojevima.
Nuklearna postrojenja
Prema zapadnim izvorima, napad je izazvao veliku štetu na dvije ključne tačke: na električnoj podstanici koja napaja kompleks i na nadzemnoj pilot-centrali za obogaćivanje goriva, u kojoj se nalazi stotine centrifuga.
Natanz je godinama središnja tačka iranskog nuklearnog programa, gdje Teheran proizvodi velike količine nuklearnog goriva, uključujući visoko obogaćeni uran, za koji zapadne sile tvrde da bi mogao biti upotrijebljen u proizvodnji nuklearnog oružja.
Iran je ranije već bio meta tajnih sabotaža upravo u Natanzu – uključujući kibernetičke napade i misteriozne eksplozije – no ovaj put riječ je o direktnom vojnome udaru na štićeni objekt.
Postrojenje za obogaćivanje goriva, koje je opremljeno sa oko 15.000 centrifuga, za sada izgleda da nije oštećeno. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da nema prijavljenog nuklearnog zagađenja.
Direktor IAEA Rafael Grosi rekao je na hitnoj sednici Saveta bezbednosti UN u petak da izgleda da nema indikacija oštećenja na podzemnom delu postrojenja.
Kako je izraelska ofanziva ušla u drugi dan, pojavili su se izveštaji da je Izrael pogodio područje postrojenja za obogaćivanje nuklearnog goriva u Fordou, koje se nalazi duboko ispod planine, prouzrokujući ograničenu štetu.
Veruje se da Izrael ne poseduje tip bombi koje mogu da prodru u zemlju, probiju planinu i unište postrojenje unutar nje. Takođe je pogođen i nuklearni istraživački centar u Isfahanu.
Šta je još pogođeno?
Prema izveštajima, u petak ujutru pogođen je i Bid Kaneh, lokacija na kojoj se nalaze brojni centri za razvoj i proizvodnju raketa, kao i sistemi protivvazdušne odbrane u zapadnom Iranu.
Iran je potvrdio da je ubijen veći broj visokih vojnih zvaničnika i naučnika, neki u napadima na privatne rezidencije, što ukazuje na vojnu operaciju koja prevazilazi izraelsku zvaničnu tvrdnju da želi da spreči Teheran da pređe prag za proizvodnju nuklearnog oružja.
Iran je takođe optužio Izrael da je tokom atentata gađao i civilne ciljeve, uključujući tvrdnju da je 60 ljudi ubijeno u napadu na stambenu zgradu u oblasti Farahzad u Teheranu.
Izraelska vojska je u subotu saopštila da su mete bili i lanseri raketa zemlja-zemlja korišćeni za napade na Izrael, kao i raketna infrastruktura zemlja-vazduh koja štiti Teheran.
Među ubijenima su načelnik Generalštaba iranskih oružanih snaga, general major Mohammad Bagheri, i komandant Islamske revolucionarne garde (IRGC), general Hossein Salami.
To ukazuje na širi „dekapitacijski“ napad usmeren na slabljenje iranskog režima.
Ko su bili Salami i Bagheri?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izrazio je nadu da će napadi izazvati pad iranske teokratije, poručivši da je njegova poruka iranskom narodu da se Izrael ne bori protiv njih, već protiv „brutalne diktature koja vas ugnjetava već 46 godina“.
Do subotnjeg jutra, napadi su zabeleženi i na vojnoj bazi Parčin, kao i na hangaru za borbene avione na aerodromu Mehrabad.
Oba oficira su bila usko povezana sa centrima moći u iranskoj bezbednosnoj hijerarhiji, napredujući kroz činove nakon Iranske revolucije 1979. godine.
Salami je započeo karijeru u Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC) 1980. godine tokom Iransko-irackog rata, postao zamenik komandanta 2009. godine.
Deceniju kasnije komandant snaga od 125.000 pripadnika koje su imale ključnu ulogu u iranskoj spoljnopolitičkoj strategiji u regionu.
Vrata pakla
Salami je bio pod sankcijama UN i SAD zbog umešanosti u iranski nuklearni i vojni program.
„Ako napravite i najmanju grešku, otvorićemo vam vrata pakla,“ upozorio je Salami neprijatelje Teherana tokom obilaska podzemne baze raketa u januaru.
Bagheri, koji je imao nešto preko 60 godina, takođe je napredovao kroz IRGC, kao i Salami, boreći se u Iransko-irackom ratu.
Imao je vojno-obaveštajnu pozadinu pre nego što je 2016. godine imenovan za načelnika Generalštaba Oružanih snaga Islamske Republike Iran – najviše vojne funkcije u zemlji.
Ova pozicija ga je formalno činila drugom najmoćnijom ličnošću u Iranu, odmah posle vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija.
Neki medijski izveštaji sugerišu da je Bagheri bio jedan od revolucionarnih studenata koji su 1979. zauzeli američku ambasadu. Takođe je izveštavano da je Golamali Rašid, zamenik komandanta oružanih snaga, poginuo.
Ko su bili naučnici koji su poginuli?
Prema nuklearnom stručnjaku Dejvidu Olbrajtu, strategija Izraela izgleda da je „uništiti mozgove“ koji stoje iza nuklearnog programa i „što više opreme“, dodajući da je Izrael potencijalno nanio „ogromnu štetu“ iranskom nuklearnom programu.
Izrael ima dugu istoriju ciljanog likvidiranja iranskih nuklearnih naučnika, a ovaj napad nije bio izuzetak — najmanje šest naučnika je ubijeno u petak, dok su još trojica poginula u subotu.
Novinska agencija Tasnim imenovala je šest naučnika ubijenih u petak, među kojima je Mohammad Mehdi Tehranchi, teoretski fizičar i predsednik Islamskog Azad univerziteta u Iranu.
Takođe je ubijen Ferejdun Abasi, bivši direktor Organizacije za atomsku energiju Irana.
Tasnim je naveo i Abdolhamid Minouchehr, Ahmadreza Zolfaghari, Amirhossein Feqhi i Motalleblizadeh kao druge naučnike koji su poginuli. Iranska državna televizija imenovala je trojicu poginulih u subotu kao Ali Bekaei Karimi, Mansour Asgari i Saeed Borji.