U jeku velike polemike u Crnoj Gori oko istorijskog karaktera ličnosti četničkog vojvode Pavla Đurišičća koga je mitropolit Joanikije nazvao „velikim junakom nepobjedivog karaktera”, donosimo isječke iz stenograma sa suđenja Draži Mihajiloviću.
Na Beogradskom procesu 1946. vođa četničkog pokreta osuđen je zbog ratnih zločina i saradnje sa okupatorom na smrtnu kaznu. U kontekstu događaja u Crnoj Gori, zanimljivo je da se Draža Mihajiović branio tvrdnjom da nije imao potpunu kontrolu nad Pavlom Đurišićem kao ni nad većinom četničkih vojvoda koji su sarađivali sa okupatorom.
Naime, nakon propastu Užičke republike u Srbiji i Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori dolazi do povlačenja partizana u Bosnu a četnici Draže Mihajilovića preuzimaju vlast na terenu i prilazi im dobar dio ustanika. Jedan dio odreda se legalizuje pod vlašću Njemaca u Srbiji i Italijana u Crnoj Gori o čemu je Mihajilović optvoreno govorio na suđenju.
On je negirao odgovornost za zločijne i saradnju sa okupatorom, otvoreno se ograđujući od postupaka svojih vojvoda od Pavla Đurišića, Baja Stanišića, Koste Pećanca, Jezdimira Dangića, Rade Radića i mnogih drugih.
Stenogrami
U samim stenogramima sa saslušanja koji sadrže preko 380 stranica, u dijelu ispitivanja optuženog koje je trajalo od 11. do 23 juna. 1946. godine, Mihajilović je govorio o ulozi četnika tokom Treće neprijateljske ofanzive.
Pretsednik: Da li Vam je bilo poznato da su tada Blažo Đukanović, Lašić i Pavle Đurišić sarađivali sa okupatorom?
Optuženi: Dok nisam došao u Crnu Goru nije mi to bilo poznato….
Pretsednik: Ko je tada držao Kolašin?
Optuženi: Kolašin je držao Pavle Đurišić.
Pretsednik: Je li bilo Italijana?
Optuženi: Nije bilo.
Pretsednik: Da li ga je dobio borbom ili sporazumom s njima?
Optuženi: Sporazumom s Italijanima.
Pretsednik: Kakav je to sud četnika bio u Kolašinu?
Optuženi: Ja se u Crnoj Gori nisam mešao u to, ali znam da su tamo išli Dragiša Vasić i Stevan Moljević, nekome je suđeno, ali ne znam kome.
Doček Birolija
U jednom dijelu suđenja Mihajilović je ispitivan o saznanjima da je Pavle Đurišić lično dočekao Alessandra Pirzia Birolia, guvernera okupirane Crne Gore u drugom svetskom ratu.
Pretsednik: Kad ste bili u Lipovu da li vam je bila poznata saradnja Baja Stanišića sa okupatorom?
Optuženi: Jeste.
Pretsednik: Je li to bilo masovno i otvoreno?
Optuženi: Pavle Đurišić sam nije bio siguran da ih okupator neće napasti.
Pretsednik: Je li vam poznato da je dočekao Birolija (Talijanskog okupacionog guvernera)?
Optuženi: Ja sam rekao da se na mešam u političke stvari, jer stanje je tamo bilo tako da ne može da se popravi.
Pretsednik: Šta znate o tome dočeku, je li vam referisao Pavle Đurišić?
Optuženi: Sigurno.
Pretsednik: Da li vam je rečeno da možete ostati na miru i tako dalje?
Optuženi: Mi smo doznali da Italijani vrše manevar i ja sam naredio Mirku Lalatoviću da sa drugim delom operativnog štaba bez konja, stazom, ide u Gornju Moraču. Mene je Pavle izvestio da će pratiti Italijane, a ja znam da je on u stanju i da se bije sa njima ako pokušaju da nas napadnu. Ja sam imao plan da se sa stene premestim do izlaska na drum što iznosi oko 3 sata.
Pretsednik: Je li vam referisao štogod Pavle Đurišić o svome sastanku sa Birolijem? Je li vam pričao da je bilo razgovora kako da se prećutno ta saradnja vrši?
Optuženi: Ja mislim da su Italijani imali računa da me uhvate, jer su me se plašili.
Javni tužilac: Pitam optuženoga da li je Đurišić bio njegov komandant?
Optuženi: Đurišić i Stanišić su priznali moju komandu. Ono što je za mene, kao vojnika, bilo najteže, to je što sam počeo sa 26 ljudi, a pojedinci su ubrzo postajali starešine i, prema tome, ja sam zadovoljan kad me oni priznaju.
Javni tužilac: Dokazni materijal drukčije kaže.
Branilac Đonović: U zapisniku ima da su oni priznali komandu, samo mogu da rade šta hoće. Javni tužilac: Ali ima njegove naredbe.
Branilac Đonović: To ćemo videti.
Branilac Joksimović: Priznajemo samo originale.
Četnička vlast u Crnog Gori
U svom svjedočenju Mihajilović je dao zanimljivo viđenje načina na koji je četnička vlast u Crnoj Gori funkcionisala pod talijanskom okupacijom nakon sloma Trinaestojulskog ustanka.
Sudija Laković: Jeste vi stalno tu bili sa Pavlom Đurišićem i Bajom Stanišićem u gradovima. Optuženi: Stanišić je živeo na Ostrogu, a Đurišić u Kolašinu.
Sudija Laković: Je li išao na Cetinje i kod koga?
Optuženi: Išao je, išao je kod guvernera.
Sudija Laković: Je li general Đukanović bio pod vašom komandom?
Optuženi: Jeste, iz naročitih razloga.
Sudija Laković: Gde je on živeo?
Optuženi: Na Cetinju. Ja sam imao za to razloga.
Sudija Laković: A na Cetinju je živeo i guverner Biroli. Protiv koga su se vaši odredi borili?
Optuženi: Protiv partizana, protiv ustaša, to su bili neprijatelji koje je trebalo …
Sudija Laković: Prvenstveno protiv koga?
Optuženi: Gdegod su bili ustaše protiv njih.
Sudija Laković: Imamo dokaze da su sarađivali sa Italijanima protiv partizana.
Optuženi: To su odredi koji su radili na svoju ruku. I ti svi sporazumi bili su rađeni na svoju ruku.
Sudija Laković: Kad ste o tome izvešteni kako ste primili tu situaciju i te izveštaje?
Optuženi: Ja ne znam, ja nisam odobravao takav rad.
Oni su samo radili svoj posao
Mihajilović se tokom ispitivanja branio tvrdnjom da je pokušao usmjeriti četničke vođe na borbu sa ustašama.
Tužilac: Zar zaista niste imali silu, moć i autoritet da naredite jednom Pavlu Đurišiću, Baji Stanišiću, ili jednom Petru Baćoviću i da im kažete: ne može biti više saradnje sa Italijanima.
Optuženi: Drugi momenat je njih odlučio na to. Ja sam ukazivao na tu stvar. Ja sam hteo da ih prevedem na borbu prema Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Postojala je ogromna borba između teze italijanske i teze Pavelićeve Hrvatske.
Tužilac: Na kakav ste odziv nailazili ako ste činili kakav pokušaj kod Pavla Đurišića, kod Baje Stanišića? Kako su reagirali?
Optuženi: Oni su radili svoj posao.
Takođe je kazao i da su zapadni saveznici znali sa Đurišićevu saradnju sa talijanskim fašistima.
Tužilac: Dobro, da li je u toku Treće ofanzive ljudima iz tih misija pri vašem štabu bilo poznato da Pavle Đurišić i drugi crnogorski komandanti sarađuju sa Italijanima?
Optuženi: Ja mislim da je tu stvar vodio Ostojić. To je moje mišljenje.
Tužilac: Na primer: Je li Hadson (član britanske misije) znao da Pavle Đurišić sarađuje sa Italijanima?
Optuženi: On je mogao to da zaključi prvog dana puta za Crnu Goru.
Pretsednik: Je li Pavle Đurišić imao sukoba sa Nemcima od momenta kada ste vi otišli preko Lima za Srbiju?
Optuženi: Nije imao.
Peta ofanziva
U nastavku tokom pitanja vezanih Petu neprijateljsku ofanzivu Mihajilović je tvrdio da je bilo četničkih komandanata koji nisu sarađivali sa okupatomm
Pretsednik: Koji su to?
Optuženi: Ne znam imena.
Pretsednik: Jevđević, Danilo Salatić, Baćović?
Optuženi: Ne znam imena, ne mogu da imenujem.
Pretsednik: Idemo dalje; Dalmacija?
Optuženi: Mislim da je bilo.
Pretsednik: Navedite imena. Ilija Trifunović-Birčanin, Radovan Ivanišević?
Optuženi: Ne znam.
Pretsednik: U Lici?
Optuženi: Imalo je.
Pretsednik: Navedite imena.
Optuženi: Ja imena ne pamtim.
Tužilac: Navedite ime, a ja ću sutra naći depešu da je sarađivao.
Pretsednik: Jeste li u stanju sada pred Sudom da date imena?
Optuženi: Nisam u stanju sada da to dam.
Pretsednik: Ja ću vam kazati one koje ste u istrazi naveli kao glavne da ste imali. Evo u Srbiji navedite koji nisu sarađivali. Velimir Piletić?
Optuženi: Nije Piletić, a mislim da nije ni Siniša Ocokoljić.
Pretsednik: Ljuba Jovanović-Patak?
Optuženi: Ja mislim da Ljuba Jovanović nije. Nisam imao podatke.
Pretsednik: Ima li i jedan koji je čist, koji nije sarađivao?
Optuženi: Ljuuba Jovanović nije.
Pretsednik: Dragoslav Pavlović?
Optuženi: Nije.
Pretsednik: Major Milanović?
Optuženi: Nisam imao nikakve podatke za njega.
Pretsednik: Dimitrije Radojević?
Optuženi: Nije ni on. On nije bio komandant. On je bio delegat.
Pretsednik: Mančić?
Optuženi: Nije.
Pretsednik: Milan Stojanović.
Optuženi: Nije.
Pretsednik: Dragutin Keserović?
Optuženi: Nije ni on. (Smeh i veselost u dvorani)
Pretsednik: Pop Radojica Perišić?
Optuženi: Ja nisam imao podataka o njemu.
Ratni zločini Pavla Đurišića
U dijelu suđenja koje se dotako događaja u Hercegovini gdje su četničke jedinice vršile masovne pokolje u muslimanskim i hrvatskim selima, Mihajilović je kazao da se grozio zločina Pavla Đurišića.
Pretsednik: Je li vam poznato da su komandanti četničkih jedinica vršili pokolje, paljevinu, pljačku, ubijanje nevinog civilnog stanovništva?
Optuženi: Iz optužnice vidim, ali ja bih prvo izjavio sledeće: da nikada otkako sam vojnik pa sve do kraja ovoga rata, nikada nisam dozvolio da se ubije neprijateljski vojnik ili borac, koji je pao u naše ruke, a još manje ranjenik ili civilno stanovništvo. Ja i Dragiša Vasić zgranjavali smo se nad izveštajima Pavla Đurišića, kada je pošao po jednom zadatku, a vršio je nešto što zbilja ide u zločin. U tome često puta učestvuje i sam narod, tako da svi ti masovni zločini koji su izvršeni nisu samo proizvod vojničkih jedinica, nego i čitavih narodnih masa….
Pretsednik: Dobro, je li vam poznato da su vaše jedinice i komandanti četničkih jedinica u saradnji sa okuptorom vršili ubijanje civilnog stanovništva, paljevinu i pljačku?
Optuženi: Samo mi je poznato o radu Pavla Đurišića kada je pošao za Drinu i na desnu obalu Lima. I to tek docnije, kada je podneo izveštaj o onome šta je uradio.
U nastavku tužilac je ispitivao Mihajilovića o takozvanim četničkim grupama “trojkama” koje su vršile likvidacije simpatizera NOP-a.
Nastaviće se….
Novidani.com