Najoštriji stavovi o predsedniku Aleksandru Vučiću u Srbiji dolaze od onih koji ga najduže poznaju, piše britanski The Times. “On je Al Kapone i Don Vito Korleone u jednom”, kaže poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević, koji Vučića poznaje 30 godina. “On nije nikakav rodoljub, nacionalista niti demokrata, jedino što njega interesuje je neograničena i nekontrolisana vlast”, smatra poslanik.
I dok Vučića pojedinci optužuju da je uništio srpsku demokratiju i da je u dosluhu s kriminalcima, često ga, upravo ti isti skeptici, vide i kao jedinu nadu za stabilnost na Balkanu.
Američke i evropske diplomate, za koje je on jedina figura koja Srbe može da uveri u suživot s bivšom pokrajinom Kosovom, trpe njegovo vređanje Zapada, raspirivanje srpskog šovinizma i dodvoravanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Ali mnogi se pitaju: da li biste ovog čoveka kupili mirovni sporazum za Balkan?
Vučić je uvek odbijao da prizna nezavisnost Kosova i insistirao na tome da pokrajina ostane srce Srbije, a takođe je i obećao da će zaštititi etničke Srbe koji žive na tom području. Tenzije su dostigle vrhunac ove godine nakon opšinskih izbora na Kosovu, koje su bojkotirali tamošnji Srbi. Kada je Kosovo za gradonačelnike postavilo etničke Albance, izbili su problemi i raspoređene su mirovne snage Ujedinjenih nacija.
Nepoverenje koje vlada između ova dva suseda nije samo lokalna poteškoća na Balkanu. Srbija se dugo oslanja na svog saveznika u Moskvi, a nezavisnost Kosova zagovarale su Sjedinjene Američke Države i EU, čime je ta napetost postala još jedan izraz posrednog sukoba između Rusije i Zapada.
Predsednica spoljnopolitičkog odbora donjeg doma britanskog parlamenta Ališa Kerns svoje sumnje u vezi s predsednikom Vučićem iznela je u prošlomesečnom otvorenom pismu, koje je podržalo 56 parlamentaraca iz Europe i SAD-a. Ipak, on je i dalje čovek od kojeg Zapad očekuje da normalizuje odnose sa Kosovom, koje se odvojilo od Beograda 1999. godine nakon što su srpski masakri podstakli NATO bombardovanje.
„Stalno čujete stav kako je Vučić jedina opcija“, kaže Kerns.
„Kažemo: ‘Neka odradi svoj posao, neka iskoristi etničku napetost, potajno, on je s nama’, ali on je iredentista (teži za povratkom izgubljenih teritorija)“, smatra ona.
Naglašava dalje da je Vučićevo odbijanje da u martu potpiše sporazum o Kosovu uz posredovanje SAD i EU, kad se našalio: „Imam velike bolove u desnoj ruci, očekuje se da će taj bol trajati naredne četiri godine…“.
Kearns je rekla da „nema želju da kazni Srbiju“, ali da je imala problem kada su SAD i EU kritikovali odluke Kosova da u aprilu održi izbore u područjima sa srpskom većinom.
„Kosovo trpi velike napade, ali Srbija je potpisala bezbednosni sporazum s Moskvom u septembru, u poslednjih šest meseci poslala je dva ministra u Rusiju i nije je sankcionisala, kao ni Iran niti talibane“, rekla je Kerns.
„Zašto ne prozivamo Srbiju?“
U tipičnom zajedljivom stilu, 53-godišnji Vučić, nije ostao nem na izjave Kerns, odmah je uzvratio.
„Vodimo istragu protiv tebe da vidimo ko te finansira“, kazao je on.
Kerns smatra da je „vrlo zanimljivo to što on smatra da je prikladno da preti parlamentarcima“, dodajući da je morala da pojača mere bezbednosti zbog porasta anonimnih pretnji koje je dobila nakon Vučićeve izjave.
Vučićev ispad nije iznenadio poslanika Stranke slobode i pravde Borka Stefanovića, čiji je pokušaj da natera Srbiju da sankcioniše Rusiju sprečila vlada.
„Članove opozicije redovno napada i vređa u parlamentu i na televiziji s nacionalnom frekvencijom ih opisuje kao neprijatelje države“, kaže Stefanović, kojeg su napadači koji su povezani s Vučićevom strankom, pretukli metalnom šipkom na protestu 2018. godine.
„Pored televizija koje su naklonjene Vučiću, emitiuju se i rijaliti programi u kojima primat imaju dileri droge i ubice koji su pretvoreni u heroje, a prate ih horda gledalaca u zemlji, koja posle Rumunije, gleda televiziju više nego bilo gde drugde u Evropi“, kaže Stefanović.
Nisu svi Srbi srećni, proletos je hiljade građana izašlo na ulice, protestujući protiv dva masovna ubistva, koje su povezivali s nasiljem u javnom životu.
„Srednja klasa živela je u mehuru, tvrdeći da je ‘politika ne interesuje’“. Taj mehur je pukao kada se shvatilo da je upravo to nasilje podstakla i sama vlasta“, objasnio je Stefanović za The Times.
Protesti su se pokazali kao dosad najveći izazov za Vučića, koji je politikom počeo da se bavi ’90-ih godina kao ministar u vreme Slobodana Miloševića, srpskog lidera kojem se sudilo za ratne zločine nakon ratova u kojima se raspala Jugoslavija. Milošević je umro u zatvoru 2006. godine, tokom suđenja u Hagu.
Otkako je preuzeo dužnost 2014. godine, skoro dva metra visok proevropski konvertit Vučić vratio se uzdizanju srpskog nacionalizma, prvo kao premijer, a onda i kao predsednik.
Stefanović kaže da se Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) opstaje na vlasti, preteći zaposlenima u državnim firmama otkazima ukoliko ne glasaju za nju i deleći radna mesta članovima stranke.
„Ljudi se pridružuju stranci nadajući se poslu, zbog čega SNS ima 700.000 članova“.
Vučić nije odgovorio na upit ovog magazina za intervju.
Vučićeva vlada je takođe optužena za vrbovanje nasilnih huligana koji su premlaćivali protivnike, mračni svet, koji je istraživao novinar Stevan Dojčinović, međutim Vučić je ove tvrdnje uvek odbacivao.
„Počelo je tako što su huligani počeli da se koriste kao paravojne grupe tokom rata na Balkanu“, rekao je 38-godišnji Dojčinović, koji je pomogao u osnivanju Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). „Od tada su im srpske tajne službe nudile zaštitu kada im treba gotovina“, rekao je on.
U svojoj skučenoj kancelariji u Beogradu Dojčinović izvlači debelu fasciklu s primercima tabloida koji su naklonjeni Vučiću i prepuni skandaloznih članaka o novinaru, ne bi li pokazao kako vlada koristi prijateljske medije protiv svojih neprijatelja.
„Ponekad sam pet puta mesečno na naslovnim stranama, optužen da radim za CIA-u, mafiju ili francusku obaveštajnu službu i da posećujem sado-mazo klubove“, rekao je Dojčinović i dodao da oni „koriste saopštenja bezbednosnih službi, pripadnika stare škole koji nisu reformisani od komunizma“.
U nedavnom iskazu nestrpljivosti prema Vučiću SAD je sankcionisao šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina, optužujući ga da ima veze s organizovanim kriminalom i trgovinom drogom i oružjem.
Američki Stejt Department takođe je tvrdio da Vulin pomaže Rusiji kako bi povećao svoj uticaj na Balkanu – što nije iznenađenje za beogradsku zajednicu ruskih emigranata koji su protiv Putina čije je kretanje ograničeno jer ih srpska vlada proglašava „bezbednosnim rizicima“.
Pitanje za zapadne diplomate jeste hoće li Vučić da sledi Putinovu ekspanzionističku igru i da nastavi da deluje na Balkanu ili od njega može da se očekuje da potpiše sporazum o Kosovu.
Kerns je ocenila da Vučić nije jedina nada za Zapad, ukazujući na nedavne proteste koji, kako je rekla, „sugerišu da ima mnogo više ljudi koji žele stabilnost u Srbiji nego što se misli“.
S njom se nije složio Ajvor Roberts, koji je bio britanski ambasador u Jugoslaviji od 1994. do 1997. godine.
„Njena intervencija nije od pomoći – Srbi ne reaguju na pritisak, samo se još više ukopavaju. Vučić je jedina snaga i samo sanjar može da misli da neko drugi može da zauzme njegovo mesto“, smatra on.
Osnivač Fonda za humanitarno pravo u Beogradu Nataša Kandić, koja je dobila priznanje za istraživanje srpskih ratnih zločina, kaže da Zapad mora da ostane uz Vučića.
„Svakog dana on ponavlja svoju tvrdnju da je Srbija okružena neprijateljima i da Evropa, posebno Nemačka i Velika Britanija, podržavaju Kosovo, ali jednostavno ne vidim nijednog drugog srpskog političara koji ima moć da pregovara o dogovoru“, smatra ona.