Nemačke socijaldemokrate su na putu da se vrate na čelo vlade posle izbora sledećeg meseca predvođeni kandidatom za kancelara, ministrom finansija u sadašnjoj koalicionoj vladi Olafom Šolcom (Scholz) koji tokom kampanje nije blistao, ali za razliku od svojih rivala, nije ni grešio, dok je u nastojanju da se predstavi kao naslednik Angele Merkel projektovao pouzdanost, smirenost i stručnost, pišu svetski mediji.
Socijaldemokratsko trojstvo
Pre nekoliko godina Socijaldemokratska partija (SPD) toliko je nisko pala da je u anketama zaostala za krajnje desničarskom Alternativom za Nemačku, ali sada istraživanja ukazuju da na manje od mesec dana od izbora ima tanku prednost nad konzervativcima odlazeće kancelarke Angele Merkel, ističe Tajms (The Times).
Socijaldemokrate predvode trijumvirat na čelu s levičarskom poslanicom Saskijom Esken i bivšim regionalnim ministrom finansija Norbertom Valter-Borjansom (Norbert Walter-Borjans) koji nadgledaju stranačku strategiju i svakodnevne operacije, dok Šolc, ministar finansija u saveznoj vladi, vodi kampanju za kancelara.
Kada su pre dve godine za nove lidere izabrani relativno opskurni levičari Valtera-Borjans i Esken, odbacujući Šolca, neki analitičari su ocenili da su se socijaldemokrate samoubilački pomerili ulevo. Ipak, piše Tajms, SPD je pretvorio svoje podeljeno rukovodstvo u prednost – Šolc daje ministarsku težinu, dok Esken i Valter-Borjans imaju mogućnost da kritikuju vladu spolja.
Oživljavanju socijaldemokrata posle osam godina u senci konzervativaca kao mlađi partneri u “velikoj koaliciji” doprinelo je to što nemački glasači ne žele razmetljive ili neproverene odgovore na svoje probleme, već žele sigurne ruke, nekog ko projektuje istu auru smirenosti i stručnosti kao i Merkel, ukazuje londonski list i ističe da 63-godišnji Šolc upravo odgovara takvom opisu – od 2017. je ministar finansija i vicekancelar. Šolc je prvo vodio uravnotežen budžet s disciplinom njegovih konzervativnih prethodnika, a zatim nadgledao brzi, pozamašan i efikasan paket pomoći tokom pandemije.
Pod vođstvom socijaldemokrata u teoriji je moguće nekoliko koalicija koje će nalagati delikatno balansiranje, ocenjuje Tajms. Moguća je “crveno-crveno-zelena” koalicija s umereno levim Zelenima i tvrdom Levicom ili koalicija “semafor” sa Zelenima i liberalnom Strankom slobodnih demokrata (FDP), nazvanu po crvenoj, zelenoj i žutoj boji tri stranke. Ni jedno ni drugo neće biti jednostavno, pošto nepredvidljivo glasanje Levice unosi nervozu među potencijalne partnere, dok bi, s druge strane, u koaliciji bili pristalice slobodnog tržišta i zeleni aktivisti.
Ko je prirodni naslednik Angele Merkel
Ankete pokazuju da Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel, ako ne dođe do preokreta do izbora 26. septembra, ide ka najgorem izbornom rezultatu u svojoj istoriji, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da se osećaj panike širi redovima konzervativaca koji su od poslednjih 70 godina 50 bili na vlasti.
Uzrok nevolja, prema poslanicima CDU-a, savetnicima i stratezima, leži u njegovom kandidatu za kancelara Arminu Lašetu (Laschet) čiji je rejting, koji ni u početku nije bio visok, doživeo pada kada je u julu snimljen kako se smeje dok je bio u područjima pogođenim poplavama. Ali, ističe britanski list, postoji i drugo gledište – pad CDU-a ima manje veze sa Lašetom a više s krajem ere Merkel.
Lašetova kampanja je od početka kritikovana zbog nekoherentnosti i odsustva primetne politike. Biračima je obećao “deceniju modernizacije”, na šta su birači reagovali pitanjem zašto CDU nije poslednjih 16 godina iskoristila za modernizaciju. I to, kako ukazuje Fajnenšl tajms, sažima Lašetov problem – mora da bude prirodan naslednik Merkel, a istovremeno da najavljuje novi početak.
Nasuprot tome, Šolc ima jednostavnu poruku biračima: on je prirodni naslednik Merkel. Iako je to smela tvrdnja, pošto dolazi iz rivalske stranke, tu strategiju SPD forsira mesecima. Između Merkel i Šolca ima upadljivih sličnosti, ocenjuje list. Kandidat socijaldemokrata takođe ne pokazuje emocije, pragmatičan je i nije poznat kao sjajan govornik, ali se na njega, kao i na kancelarku, gleda kao na pouzdanog i vrednog poverenja.
Socijaldemokrate su uoči izbora bili neobično jedinstvene izbegavajući otvorene svađe između levičara i centrista koje su ometale prethodne kampanje i sada bi prvi put posle 16 godina mogli biti na putu da preuzmu funkciju kancelara. Ipak, ukazuje Fajnenšl tajms, stvari bi se mogle okrenuti protiv Šolca s neugodnim pitanjima o njegovoj ulozi dva velika finansijska skandala koja su potresla Nemačku, dok su mnogi glasači i dalje neodlučni.
‘Šolcomat’
Da se na glasačkom listiću nalazi ime Šolca, a ne njegove partije, on bi već bio neosporni lider, piše Gardijan (The Guardian), ukazujući da je nedavnom istraživanju 41 odsto ispitanika reklo da bi glasalo za njega direktno kao kancelara da mogu, u poređenju sa 16 odsto koji su se odlučili za Lašeta i 12 odsto za kandidatkinju Zelenih Analenu Berbok (Annalena Baerbock).
Lašet i Berbok su donedavno vodili u anketama, ali su njihovi rejtinzi pali kako je javnost imala priliku da ih bolje upozna i zamisli na mestu Merkel. Oboje deluju da su skloni gafovima, dodaje list i ukazuje da su muke dvoje bivših favorita najočigledniji faktor koji objašnjava uspon socijaldemokrata.
I Šolc jedva da je blistao u kampanji, ali rezervisani kandidat socijaldemokrata, koji je dobio nadimak “Šolcomat” zbog svojih monotonih nastupa, nije pravio greške. S druge strane, ocenjuje Gardijan, kampanja SPD-a ide mnogo glađe nego što su mnogi očekivali budući da dolazi iz desnog krila stranke, dok stranku predvode Valter-Borjans i Esken s levog krila.
Šolc je usvojio politiku koju favorizuje tradicionalna levica kao jedno od osnovnih obećanja svoje kampanje: povećanje minimalne plate po satu sa 9,50 evra na 12 evra u prvoj godini. Ta mera bi uticala samo na 1,4 miliona ljudi, ali je zajedno s najavom novog poreza na bogatstvo od jedan odsto dala kampanji levog centra vrstu nešto upečatljivo što nedostaje CDU-u.
Tokom četvorogodišnjeg rada na čelu ministarstva finansija, Šolc je jedva doveo u pitanje nemačku fiskalnu ortodoksiju i ankete pokazuju da je on prvi izbor za kancelara i među glasačima FDP-a, stranke koja je socijalno liberalna, ali fiskalno konzervativna. Ipak, niz istraživanja i dalje pokazuje da većina glasača i dalje veruje da CDU najbolje upravlja ekonomijom i time garantuje njihovo finansijsko blagostanje.
Ankete
Poslednje ankete pokazuju da su se socijaldemokrate popele na skoro četvorogodišnji maksimum u redovnom nedeljnom istraživanju, s prednošću ispred konzervativaca, prenosi Blumberg (Bloomberg).
Anketa INSA-a, urađena prošle nedelje, treća je koja pokazuje da konzervativci sada zaostaju za socijaldemokratama, koji su na putu izvanrednog povratka na vlast.
Podrška SPD-u porasla je za dva procentna poena na 24 odsto, što je najviše od septembra 2017. godine, kada su održani poslednji izbori. Podrška bloku CDU i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) pala je za jedan poen na 21 odsto, dostigavši rekordno nizak nivo u anketi INSA drugu nedelju zaredom.
Prema anketi koju je objavio list Bild am zontag (Bild am Sonntag), sada samo 49 odsto onih koji su glasali za CDU/CSU 2017. namerava da učini to i ove godine.
U anketi INSA, Zeleni i slobodne demokrate ostale su na 17, odnosno 13 odsto, dok je krajnje desna Alternativa za Nemačku pala jedan poen na 11 odsto, dok je antikapitalistička Levica takođe izgubila jedan poen, pavši na šest odsto.
U prvoj velikoj televizijskoj debati, Lašet je u nedelju, 29. avgusta, krenuo u ofanzivu u bici da spasi svoju posrnulu kampanju manje od mesec dana pre izbora, ali prve reakcije pokazuju da njegov pokušaj nije imao uspeha, prenosi Frans pres (Agence France-Presse).
Lašet je kritikovao SPD zbog odbijanja da isključi mogućnost s krajnje levom strankom Levica koja se zalaže za ukidanje NATO-a, ali, kako navodi AFP, Šolc nije dopustio da se uvuče u tu raspravu, rekavši da neće ući u koaliciju s partijom koja nije posvećena Alijansi.
Gledaoci izgleda nisu bili impresionirani Lašetovim nastupom. Prema anketi koju je sproveo RTL, 36 odsto njih smatra da je Šolc pobedio u debati, dok se 30 odsto opredelilo za Berbok, a samo 25 odsto za Lašeta.