Politički analitičar, novinar i univerzitetski profesor Srđa Trifković dao je interesantan intervju za portal expres.net gdje je govorio o ratu u Ukrajini.
Ranije poznat po pro ruskim stavovima i žestokoj kritici Zapada, Trifković od početka rata sve češće ukazuje na pogreške ruskog političkog i vojnog vrha.
Kaže da je Vladimir Vladimirovič Putin 24. februara počeo vojnu akciju u Ukrajini koja je na svoj način predstavljala iznuđeni potez kao posledica konstantne eskalacije zapadnih, pre svega američkih, britanskih i poljskih pokušaja i napora da Ukrajinu pretvore u “anti Rusiju“.
“Sa pravnog stanovišta ta Putinova akcija bila je veoma upitna, ali način na koji je kolektivni politički Zapad na to reagovao je u mnogo čemu bio iznenađujući. Ispostavilo se da je američka kontrola nad Evropom i dalje čvrsta, čvršća nego i u vreme Hladnog rata. Drugo, došlo je do tektonskog pomeranja unutar EU, gde su tradicionalno neutralne članice na severu Evrope Švedska i Finska izrazile nameru da pristupe Severnoatlantskom savezu. To Rusiju opet dovodi u nezavidan položaj u odnosu na NATO. Kao treće, došlo je do dosad neviđenih sankcija koje uključuju čak nekih 4000 posebnih zakonskih akata i podakata sa obe strane Atlantika, a pri čemu su mnogi ruski državljani izloženi direktnoj pljački“, priča Trifković za “Ekspres“.
U svojim tekstovima kritikovali ste i nerazumne postupke ruskog državnog vrha.
“Zapad prenebregava priče o pravnom procesu, o vladavini prava i zakona u svom brutalnom obračunu sa svim i svačim što je rusko. Iznenađen sam da smo u samom ruskom procesu odlučivanja videli ozbiljne nedostatke. Ni moji ruski kontakti ne mogu da objasne, a ja imam zaista dobre veze i izvore informacija u Moskvi i od strane raznih Rusa uključujući i ljude u državnoj službi, biznismene na raznim lokacijama, dakle, niko ne može od njih adekvatno da objasni – ako su već znali za početak vojnih operacija 24. februara, zašto Rusi nisu povukli svoje devizne i zlatne rezerve iz Frankfurta, Londona, Njujorka i drugih lokacija gde su bile stavljene pod zapadnu šapu? Reč je o ogromnim sredstvima više od 300 milijardi dolara koje Rusija više nikada neće videti. Ta su sredstva formalno zamrznuta, a de fakto zaplenjena. U najmanju ruku možemo sa sigurnošću očekivati da će od tih sredstava politički Zapad stvoriti neki fond za obnovu i rekonstrukciju Ukrajine, a čak i da će od tih sredstava biti plaćene nabavke savremenog naoružanja za Ukrajince. Naravno, reč je o sredstvima koja bi i te kako Rusiji dobrodošla u obračunu sa ekonomskim sankcijama i sa potrebom da preusmeri izvoz svojih energenata, pre svega, na azijsko tržište. Dakle, apsolutno neshvatljivo. Apsurdno, ako su to hteli da urade, mogli su da ostave pet milijardi, a ne 320 milijardi.“
Pisali ste i o greškama ruske vojne operative?
“Ako gledamo na vojnu operaciju sa taktičkog, sa operativnog i sa strateškog stanovišta, strateški cilj koji je sam Putin imenovao bio je denacifikacija režima u Kijevu i razoružanje i poraz oružanih snaga Ukrajine, ne parcijalno Donbasa ili istočnog Dnjepra, ovog ili onog regiona. Dakle, u tom cilju trebalo je to što će vam reći svaki profesor vojne akademije, da se fokusira pravac napredovanja ka prestonici i da se usmeri na presecanje komunikacija između dva dela zemlje rušenjem mostova na Dnjepru koji i dalje stoje netaknuti. Umesto toga, imali smo jedan pravac napredovanja od Krima ka Hersonu, potencijalno u pravcu Odese i Nikolajeva, drugi iz Donbasa ka Marijupolju na jugu i ka Kramatorsku na severu, treći od ruske granice ka Harkovu, četvrti i peti iz Belorusije ka Kijevu sa severoistoka i direktno sa severa. Dakle, došlo je do rasparčavanja ionako slabih snaga jer udarna pesnica ruske vojske u trenutku kada je počeo napad bila je svega 160.000 vojnika, što je svakom jasno da za zemlju koja je veće površine nego što je Francuska, ili koja ima 43 miliona žitelja, od toga možemo reći bar dve trećine njih koji ne simpatišu Ruse i spremni su da se bore protiv njih, da je to bilo ili rezultat drastično pogrešne obaveštajne procene ili rezultat pogrešnog planiranja na operativnom nivou u ruskom Generalštabu.“
U svetu, ali prvenstveno u Evropi, nastao je politički i ekonomski haos?
“Mislim da će sa jedne strane Evropa platiti skupi ceh svog povinovanja američkom diktatu i da će se to pre svega odraziti u Nemačkoj i Italiji koje i dalje imaju značajne proizvodne kapacitete za razliku od mnogih drugih zemalja EU koje su praktično digle ruke od industrijske proizvodnje. U ovom trenutku još uvek establišment je u stanju da zbije redove kao što smo videli sa Makronovom pobedom u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora, ali isto tako da protivnici statusa kvo imaju nikako zanemarljivu podršku. Jer Marin le Pen je u kolektivnoj demonizaciji od strane svih francuskih medija dobila 42 odsto glasova, što je dokaz da je bar toliko Francuza i dalje sposobno da misli svojom glavom, a ne kako im diktiraju ’Figaro’, ’Liberasion’… Tome bih dodao, kao svojevrsni PS, da su sami Rusi, a pre svega mislim na običan ruski narod, ali i na pripadnike elite, shvatili do koje mere je latentna rusofobija Zapada sada buknula u jedan akutni oblik u kome je više nego jasno da Putinove i Lavrovljeve priče koje su trajale godinama o našim ’zapadnim partnerima’ su vazda bile besmislene.“
Ostala im je Evroazija?
“Mislim da će Rusija platiti ogromnu cenu u geopolitičkom smislu jer će biti prinuđena na sve tešnje veze sa Narodnom Republikom Kinom. Nije karakteristika Kine, koja sebe smatra za središnje carstvo i za globalnog možemo reći hegemona budućnosti, da bilo koga smatra za istinske prijatelje, u najboljem slučaju partnere. U ovom partnerstvu Rusija će sve više igrati ulogu juniorske strane, koja je u situaciji da traži usluge, pre svega finansijske. Kineske finansijske institucije će im to odobriti uz debelu proviziju. Rusima su te transakcije uskraćene na Zapadu. Ali, suština je u činjenici da istočno od Urala, na četiri petine ruske teritorije, živi svega 25 miliona ljudi, dok samo Mandžurija, koja se graniči sa ruskim pacifičkim krajem i ruskim Dalekim istokom, ima više od 200 miliona stanovnika. U tom partnerstvu, ponavljam, Rusija će biti sve dublje gurnuta u evroazijske dubine kopna, srce kopna, a da će u tom srcu kopna Kina biti apsolutno dominantna strana.
Rusija će biti prinuđena da gleda na Tursku kao na mogućeg strateškog saveznika, ali prinuđena je da gleda kroz prste činjenici da Erdogan igra dvostruku igru. Dok s jedne strane pruža tobože dobre usluge kao lokacija za pregovore, a sa druge isporučuje Ukrajini dronove i dalje podržava azerbejdžanske agresivne namere prema Jermenima. Dakle, u toj situaciji rekao bih da i Rusiji neće cvetati ruže, da će to definitivno preorijentisanje na istočnu stranu globalne jednačine Rusiju koštati i u materijalnom i u civilizacijskom i u geopolitičkom smislu.“
Cijeli intervju pročitajte na ovom linku.