Tužiteljka Bojana Savović, koja je radila na predmetu malverzacija na štetu EPS-a, a potom i prebačena u drugo odeljenje, rekla je u intervjuu za KRIK da nikada za 20 godina karijere tužioca nije doživela da joj se oduzme predmet na kojem je radila i da se da nekoj drugoj osobi, niti zna da je neko od njenih kolega imao takvo iskustvo. “Moj osećaj je posle godinu dana otkad je Nenad Stefanović na čelu Višeg javnog tužilastva da je kontrola našeg rada veća, da je naša samostalnost u donošenju odluka sužena.
U tom nekom maniru je bio poslat i nalog da nijedna konsultacija s policijom, ni oko jednog predmeta, ne sme da se da policiji dok se njemu (i zamenici Brankici Marić) ne referiše, što smo mi doživeli kao degradaciju, kao da smo pripravnici”, ispričala je Savović.
„U tužilaštvu radim 20 godina, a u Odeljenju za borbu protiv korupcije od njegovog osnivanja. Radila sam godinu dana na predmetu zloupotreba u EPS-u, i kada su obavljena hapšenja, Nenad Stefanović mi je taj predmet oduzeo i dao svojoj zamenici Brankici Marić“, rekla je u intervjuu.
Savović kaže da je taj predmet značajan jer se radi o zloupotrebama u javnom preduzeću, a radi se i o velikoj sumi novca koji je izdvojen za izgradnju značajnog koloseka koji, dodaje, na kraju uopšte nije ni urađen. „Dok je jedan deo urađen nekvalitetno i neupotrebljiv je“, kaže.
Prema njenim rečima, sumnja se da je ovim radnjama načinjena šteta EPS-u od sedam miliona dolara.
„Utisak je i građana, a i među nama, da ovo nije jedini predmet u javnom preduzećima gde se na tako bahan način ophode prema novcu koji treba da bude uložen u prave svrhe“, naglasila je.
Savović priča da je provera navoda krivičnih prijava počela u Tužilaštvu za organizovanim kriminal, ali je onda prebačena u njeno odeljenje i dodaljena njoj na rad.
„Saradnja je bila odlična, održali smo nekoliko sastanaka, policajci s kojima sam radila bili su korektni ali u nekim situacijama nisu reagovali dovoljno brzo. Tokom rada na istrazi bilo je neobično što su prva zamenica Marić i javni tužilac tražili uvid u predmet, kao i moje izjašnjenje. To je bio prvi signal da se interesuju za moj predmet. A onda sam saznala da Marić paralelno radi na tom predmetu, da me o tome nije obavestila, i bilo mi je neobično da me niko nije pozvao da prisustvujem tim sastancima“, pojašnjava Savović.
Na njeno pitanje, dobijala je, kaže, uopšten odgovor.
„Ja sam pitala da li se sastajala s policijom, ali mi je ona rekla nešto uopšteno, nikakve detalje nisam dobila… Nakon svega toga, meni je bilo najneobičnije da sam čula od policajaca da je ona njima poslala naredbu o sprovođenju istrage,a ja nisam imala uvid u to. Neobično je da iz istog državnog organa dobijaju dvosmerne informacije, a nas dve ne komuniciramo“, izjavila je Savović.
I dodaje da je dan pred hapšenje stavila zahtev za pretres stanova.
„To jutro su lica uhapšena, pripremala sam se za saslušanje uhapšenih, međutim, pred kraj radnog vremena pozvala me je Marić u svoj kabinet. Mislila sam da treba da pričamo o saslušanju, ali kada sam ušla u kancelariju, Marić me je obavestila da mi prenosi odluku da više neću raditi na ovom predmetu ni u Odeljenju za borbu protiv korupcije“, kaže.
Kako je rekla, razgvoor je bio kratak i nije bio prijatan.
„Ona mi je rekla da ništa ne brinem. Po njenom tonalitetu nisam mogla da zaključim razloge, samo mi je kratko saopšteno zašto ne radim na tom predmetu. Nikada za 20 godina to nisam doživela, niti znam da je neko od kolega to doživeo, da predmet preuzme neko ko nije radio na njemu. Nisam učestvovala na saslušanju okrivljenih, uzeli su mi predmet iz kancelarije, i na kolegijumu je doneta odluka da koleginica Jasmina Paunović više ne radimo u Odeljenju za borbu protiv korupcije. Nije mi poznat razlog zbog čega“, izjavila je Savović.
Šef i zamenica
Savović podseća da je Nenad Stefanović „na prvim kolegijumima govorio kako je njegov prioritet Odeljenje za borbu protiv korupcije“.
„Samo mi je neobično da je od tada, sedam iskusnih zamenika premešteno bez obrazloženja u drugo odeljenje. Od početka godine pet zamenika je izmešteno, to su sve iskusni tužioci. Ja ne mogu da objasnim motiv ni razlog, jer ni njima nije rekao. Mislim da je premeštanje unazadilo rad odeljenja“, kazala je.
Tužiteljka kaže i da je njen osećaj:
„…posle godinu dana otkad je Stefanović na čelu tužilastva da je kontrola našeg rada veća, da je naša samostalnost u donošenju odluka sužena, da možemo da uradimo nešto što nismo trebali ili ih nismo obavestili. U tom nekom maniru je bio poslat i nalog da nijedna konsultacija s policijom, ni oko jednog predmeta, ne sme da se da policiji dok se njima ne referiše, što smo mi doživeli kao degradaciju, kao da smo pripravnici“.
Stefanović je, dodaje, oformio funkciju prvog zamenika, koja nije postojala do tada.
„I na to mesto je postavio Brankicu Marić. Nijedan važniji predmet u odeljenju nije urađen bez njenog znanja. Tužilaštvo se oglasilo da sam ja premeštena na sopstveni zahtev, da sam kao izrazila želju. Međutim, u tom saopštenju je rečeno da sam ja odugovlačila predmet, a netačno je sve, zato sam morala da reagujem. Predmet je stajao u policiji a ne kod mene, imam sve mejlove sačuvane“, priča Savović.
Savović priča i da je bila pozvana na razgovore kod javnog tužioca.
„Nakon svih navoda, mene je pozvao Stefanović, insistirao je da ostavim svoj mobilni telefon ispred kancelarije. U kancelariji su me sačekali njegov prvi zamenik za opšti kriminal Miodrag Marković i sekretar tužilštva. Bila sam neprijatno iznenađena takvom vrstom razgovora. On me je pitao da li sam iznosila informacije o predmetu u medijima, bio je neprijatan. Ja sam rekla da nisam iznosila ali da sam morala da reagujem na neistinite navode o sebi“, naglasila je tužiteljka.
Kaže: „Rekla sam mu da ću uvek reagovati kada neko bude blatio moje ime, moj obraz i moj rad, ne samo on“.
Na pitanje zašto drugi ćute, odgovara:
„Tužioci ćute u Srbiji, kao što ćute sve profesije, iz straha zbog osvete, blaćenja, niko ne želi da ulazi u to medijsko blato. Ja sam istupila da zaštitim svoj ugled i svoju karijeru. A oni mogu da kažu iz predmeta šta hoće, ja ne smem, mi nismo u istoj poziciji, ja moram da vodim računa kako se branim, a oni mogu da iznose u javnost ono što misle da je u interesu tužilaštva“.
Kaže, međutim, da je dobila podršku mnogih kolega.
„Podršku sam dobila od kolega, od policajaca, od branilaca koji su sa mnom radili. Bilo je jako stresno, ali je ipak odaziv javnosti i kolega bio tako pozitivan i masovan, da sam u neku ruku ponosna i srećna. Od ponedeljka treba da sednem u novu kancelariju, i proći će meseci dok se upoznam s tim predmetima“, priča za KRIK.
Ono što je, kaže, njen opšti utisak je:
„Da je ovo bila neka pokazna vežba, ne prva, da bilo koji predmet nam se može oduzeti bez obzira koliko je kompleksan, da nemamo motiva. To je demorališuće ponašanje šefova, a zapravo treba da promovišu drugačije ponašanje“, zaključila je.