Belgrade pride objavio je na Instagramu da im je “nekoliko ljudi skrenulo pažnju na to da je vandalizovan spomenik posvećen Vjeranu Miladinoviću Merlinki.
Spomenik je, kako su naveli na Instagramu, inicijativa nepoznatog autora i imao je, dodaju, za cilj da „čuva sećanje na Merlinku, koja je bila umetnica i heroj kvir zajednice u Srbiji, a surovo je ubijena“.
„Podsećanja radi, ove godine je demoliran i memorijal posvećen ubijenoj Noi Milivojev, a uprkos snimcima i krivičnoj prijavi koje je podnelo udruženje „Da se zna“, institucije nisu privodile počinioce. Beograd treba da bude grad svih svojih građana i grad u kojem ima mesta za sećanje na žrtve nasilja, a ne grad u kojem nasilnici ruše uspomene na surovo ubijene“, naveli su iz Belgrade pride.
Na Instagram profilu Ispostujme pre dva dana objavljeno je da je Merlinka dobila spomenik u Beogradu.
„Povodom dvadeset godina od ubistva Vjerana Miladinovića Merlinke, prvog poznatog beogradskog transvestita na postamentu u parku kod Autobuske stanice u Beogradu postavljena je skulptura u obliku para ženskih cipela pod nazivom “Broj 43”“, saopštio je portal ArtBeogradski, a preneto je na Instagram profilu Ispostujme.
Na istom profilu objavljena je i biografija, a navodi se da je Vjeran Miladinović Merlinka ubijen 22. marta 2003. godine u Beogradu.
Rođen je 14. oktobra 1958. godine u Zagrebu. Posle završene srednje škole preselio se u Beograd, sa očevom porodicom, sa kojom nije bio u dobrim odnosima. U februaru 1978. godine izbacili su ga iz kuće. Prelazak u Beograd, prema autobiografiji predstavljao je najveću prekretnicu u njegovom životu. Vremenom je, družeći se sa istomišljenicima, prvo počeo samo diskretno da se prerušava, šminka, oblači uske farmerice i bavi se prostitucijom, da bi u 31. godini, 1989. odlučio da se potpuno transformiše u „Merlinku“.
Reditelj Želimir Žilnik bio je očaran njenim talentom, te je Merlinka 1986. godine zaigrala u dva Žilnikova filma Beograde, dobro jutro i Lijepe žene prolaze kroz grad, a 1995. godine ostvarila glavnu ulogu u filmu Dupe od mramora. Izdala je i autobiografski roman Terezin sin 2001. i dopunila 2002. godine. Živela je na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma i bila njihov nastojnik. Prema rečima savremenika, bila je dobar čovek, ljudi u kraju su je simpatisali. Često su je viđali dok hrani pse lutalice na Kalemegdanu. O sebi je govorila kako u ženskom, tako i u muškom rodu, piše na Instagram profilu Ispostujme.
Ubijena je 22. marta 2003. godine u ulici Grge Andrijanovića, kod Osnovne škole “Zaga Malivuk” u Krnjači. Najpre je zadavljena, a zatim i zadobila snažne udarce zidarskim čekićem. Njeno telo je pronađeno mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.
Za ubistvo je bio optužen Faik Ramadani, dok je tada maloletni Bejtul Raćipi optužen da je pomagao Ramadaniju posle ubistva. Obojica su u maju 2004. oslobođena optužbi usled nedostatka dokaza.
Za ubistvo do sada niko nije odgovarao. Neposredno pre ubistva Merlinka je izjavio da planira da se povuče iz prostitucije.