Međunarodni mehanizam za krivične sudove (MMKS) izriče danas, 30. juna, prvostepenu presudu bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću. Oni su optuženi za zločine tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Njih dvojica su sa privremene slobode u Srbiji vraćeni 24. juna, po nalogu suda, u sudski pritvor u Ševeningenu (Scheveningen), potvrdila je agenciji Beta predstavnica suda Helena Eglston (Eggleston).
Presudu Stanišiću i Simatoviću, nakon ponovljenog suđenja, izreći će veće predsedavajućeg Bartona Hola (Burton Hall) sa Bahama, u kojem su i sudije Džozef Masanče (Joseph Masanche) iz Tanzanije i Seon Ki Park iz Južne Koreje.
Tužilaštvo tražilo doživotni zatvor, odbrana oslobađanje
U završnoj reči, aprila ove godine, tužioci su zatražili da sud Stanišića (70) i Simatovića (71) osudi na kaznu doživotnog zatvora zbog progona, ubistava, deportacija i prisilnog premeštanja Hrvata i Bošnjaka u periodu 1991-95.
Ta krivična dela u optužnici su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Prema optužnici, Stanišić i Simatović bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bilo uspostavljanje srpske dominacije na delovima Hrvatske i Bosne i Hercegovine nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva.
- Zaostavština Slobodana Miloševića 20 godina od ekstradicije u Hag
Kako su tvrdili tužioci, Stanišić i Simatović su zločinački plan sprovodili, zloupotrebljavajući SDB Srbije van svojih ovlašćenja, preko jedinica koje su kontrolisali – “Crvenih beretki”, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića-Arkana, poznatije kao „Tigrovi“ i “Škorpiona”.
„Crvene beretke“ je bio naziv za Jedinicu za specijalne operacije Resora državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova, dok su Arkanovi „Tigrovi“ i „Škorpioni“ bile paravojne formacije.
Branioci Jovice Stanišića i Franka Simatovića odbacili su pred sudom u Hagu, kao nedokazane, optužbe tužilaštva da su dvojica bivših čelnika Službe državne bezbednosti Srbije odgovorni za zločine nad nesrpskim stanovništvom tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH) od 1991. do 1995. godine.
Branioci Stanišića i Simatovića su tvrdili da tužilaštvo nije uspelo da dokaže vezu njihovih klijenata sa ostalim članovima zločinačkog udruženja i zatražili oslobađajuću presudu.
- Odbrana u Hagu traži oslobađanje Stanišića i Simatovića
Pred Haškim tribunalom i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za zločine u Hrvatskoj i BiH.
U ponovljenom postupku 80 svedoka
Ponovljeni proces počeo je 13. juna 2017, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili krajem februara 2019. godine. Sud je saslušao 51 svedoka optužbe.
Dokazni postupak odbrane počeo je 18. juna 2019, ali je dugo bio u prekidu zbog pandemije COVID-19. Odbrana je izvela 29 svedoka, a poslednji je svedočio 8. oktobra prošle godine.
Obojica su u prvom pojavljivanju pred sudom izjavila da nisu krivi. U narednim godinama, tokom prvog i ponovljenog procesa, Stanišić i Simatović su duge periode vremena provodili na privremenoj slobodi u Srbiji.
Prvooptuženi Stanišić nije prisustvovao ponovljenom procesu u Hagu zato što je, odlukom suda, u leto 2017. pušten na privremenu slobodu u Srbiju zbog bolesti.
Zašto je suđenje ponovljeno?
Haški tribunal je u maju 2013. godine, posle prvog suđenja, Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje.
Po toj odluci, prvostepeno veće je pogrešilo u primeni prava i tumačenju činjenica propuštajući da „razumno obrazloži“ nalaz da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Apelaciono veće kao propust navelo je i to što u prvostepenoj presudi nije bilo razmotreno da li su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.
Prvostepeno veće je 2013. godine, većinom glasova, utvrdilo da nije dokazano van razumne sumnje da su Stanišić i Simatović imali nameru da sprovode zajednički zločinački cilj, niti da su planirani ili naredili zločine.
Apelaciono veće je 2015. usvojilo i žalbu Tužilaštva na nalaz prvostepene presude da Stanišić i Simatović nisu pomagali i podržavali zločine počinjene nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH zato što njihova pomoć, uključujući i slanje Crvenih beretki na ratišta, nije bila „direktno usmerena“ na počinjenje zločina.
Po žalbenoj presudi, prvostepeno veće je standard „direktne usmerenosti“ pogrešno primenilo, suprotno dugogodišnjoj sudskoj praksi i međunarodnom običajnom pravu po kojem za zločine može biti odgovoran svako ko pruža pomoć počiniocu, ako ima saznanja da bi ta pomoć mogla biti iskorišćena za činjenje zločina.
Poslednji proces pred sudom u Hagu
Prvo suđenje Stanišiću i Simatoviću počelo je u junu 2009.
Njih dvojicu su uhapsile vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
Proces neće biti okončan ni kada bude 30. juna bude izrečena presuda, zato što i optužba i odbrana imaju pravo da se žale.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred haškim sudom.
Slobodnaevropa.org