Foto:Wikipedia CC
Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov preminuo je u 92. godini, pišu ruski mediji.
Ovo je saopšteno u Centralnoj kliničkoj bolnici, prenosi RIA Novosti.
„Večeras, nakon teške i duge bolesti preminuo je Mihail Gorbačov“, saopštili su u bolnici, navode ruski mediji.
Gorbačov je diplomirao pravo na Moskovskom univerzitetu 1955. godine. Politički je napredovao u Stavropoljskom kraju, gde je 1970. postao prvi sekretar regionalnog partijskoga komiteta, a 1971. član CK Komunističke partije Sovjetskog Saveza – KPSS-a. Prešao je 1978. u Moskvu te je kao štićenik partijskog ideologa M. Suslova i šefa KGB-a J. Andropova brzo napredovao.
Za generalnog sekretara CK KPSS-a izabran je 1985. godine. Podstakao je program brze tehnološke modernizacije privrede i državne uprave. Zbog slabih rezultata 1987. pokrenuo je korenitije reforme radi oslobođenja kulture od političke stega i radi veće slobode štampe, kao i restrukturiranja privrednog i političkog sistema, uvođenjem tržišnih mehanizama i elemenata izborne konkurencije.
Mihail Gorbačov vodio je Sovjetski Savez od 1985. do 1991. kao generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, a potom i kao predsednik Sovjetskog Saveza.
Iako je svojevremeno ruski pisac Aleksandar Solženjicin Gorbačova nazvao naivnim političarem, istorija beleži da je pokušaj reformi prvog i poslednjeg predsednika SSSR doveo do kraja hladnog rata, za šta je nagrađen Nobelovom nagradom za mir, ali i do kraja vrhovne političke vlasti KPSS i raspada Sovjetskog Saveza.
Dve decenije nakon silaska sa kormila SSSR Gorbačov je rekao da su tadašnji ruski lideri iskoristili i uklonili demokratska postignuća njegove ere, te da je vladajuća stranka Jedinstvena Rusija puka kopija nekadašnje Komunističke partije.
Kao prvi čovek SSSR uspostavio je bliske odnose sa nekoliko zapadnih lidera kao što su Margaret Tačer, Helmut Kol i Ronald Regan. Politički život Gorbačova nije okončan njegovom ostavkom 1991. na mestu lidera SSSR. Pre 26 godina kandidovao se za predsednika Rusije, ali je dobio samo jedan odsto glasova.
Pre 20 godina osnovao je Socijaldemokratsku partiju i dok ga je kod kuće pratila loša politička karma, na međunarodnom planu je ostvario niz rezultata. Godine 1992. pokreće međunarodni fond socioekonomskih i političkih studija poznat pod imenom Gorbačovljeva fondacija, zatim Međunarodni zeleni krst, a postaje i član Rimskog kluba. Gorbačov je 2004. predstavljao Rusiju na sahrani Ronalda Regana.
Postdržavničke dane uglavnom odlikuje njegova sklonost ka medijima, gde se često i rado pojavljivao. Uz Katrin Denev, Štefi Graf i Andrea Agasija, Gorbačov je glumio i u filmu, a zapaženu ulogu ostvario je i kao model za torbe Luja Vitona. Igrao je u reklami za Pizza Hut koja je snimljena u Americi da bio prikupio novac za Arhivu perestrojke.
Juna 2009. na aukciji u Londonu za 100.000 funti otkupljen je album romantičnih balada, čiji je on izvođač, a koji je posvetio pokojnoj supruzi Raisi. Osnivač je fonda Raisa Gorbačov posvećen borbi protiv raka kod dece.