U Srbiji se nastavlja rehabilitacija pripadnika i vođa četničkog pokreta.
Viši sud u Beogradu rehabilitovao je pukovnika JVuO Dragutina Keserovića, komandanta operativne grupe rasinsko-topličkog odreda JVuO koji je nakon sudskog procesa strijeljan 17. avgusta 1945. godine.
Ovom presudom se utvrđuje ništavnost presude Višeg vojnog suda Jugoslovenske armije od 9. avgusta 1945. godine od trenutka njenog donošenja i da su ništavne njene pravne posljedice, prenosi portal “Standard”.
Suđenje pukovniku Keseroviću održano je od 2. jula do 8. avgusta 1945. godine u amfiteatru Pravnog fakultetu u Beogradu pred Vojnim sudom 1. Armije za zločin protiv naroda i države.
Suđeno mu je sa još nekim istaknutim vojno-političkim ličnostima Ravnogorskog pokreta.
Sud je doneo presudu kojom je na kaznu smrti streljanjem, gubitkom svih građanskih prava i konfiskacijom celokupne imovine, osudio pukovnika Keserovića zbog zločina protiv naroda i države, zbog pomaganja okupatoru, zbog saradnje sa vladom Milana Nedića i zbog neprijateljske delatnosti protiv nove države uperene na podrivanju novog ustavnog poretka, mira i bezbednosti.
Po naređenju generala Draže Mihailovića, Dragutin Keserović je 30. aprila 1944. godine unapređen u čin potpukovnika i postavljen za komandanta Rasinsko-topličke grupe korpusa.
Ovu jedinicu činili su Rasinski, Toplički i Jastrebački korpus (ukupno 2500 četnika) sa zadatkom da se suprotstave partizanskim divizijama koje su nadirale iz Bosne.
Četničke snage koncentrisane na Kopaoniku i severoistočno od njega od ove planine, tokom prve polovine avgusta 1944, angažovane su u okviru njemačkih vojnih operacija.
U izveštajima armijske grupe F i Komande Jugoistoka od 10. avgusta 1944. ističe se da se Keserovićeva Rasinsko-toplička grupa korpusa dobrovoljno stavila pod komandu borbene grupe Dizner.
Po naređenju generala Draže Mihailovića, Dragutin Keserović je 30. aprila 1944. godine unapređen u čin potpukovnika i postavljen za komandanta Rasinsko-topličke grupe korpusa. Ovu jedinicu činili su Rasinski, Toplički i Jastrebački korpus, sa zadatkom da se suprostave partizanskim snagama koje su se iz Bosne probijale u Srbiju, kao i sve jačim partizanima na jugu Srbije
Nemački izaslanik za Balkan, Herman Nojbaher (nem. Hermann Neubacher) u svojim sećanjima navodi Keserovića kao četničkog vojvodu koji je, uz Kalabića, Lukačevića i druge, novembra 1943. zaključio pakt sa Nemcima:
„U pogledu otpora, Srbija je od početka rata pa sve do povlačenja nemačkih trupa sa Balkana pretežno stajala pod znakom i prevlašću Draže Mihailovića. Ovu sliku, ovu činjenicu, ja sam uvek imao na umu. Zbog toga sam dugo potcenjivao vojnu snagu Tita, jer sam jugoslovensku situaciju procenjivao na osnovu stanja u Srbiji. Već sam govorio o odnosima Draže Mihailovića sa engleskim obaveštajnim oficirima. Kada sam preuzeo zadatak u Beogradu, njihovi odnosi su se nalazili u kritičnoj fazi. Englezi su zahtevali da Draža Mihailović protiv okupatora sprovodi vojne akcije i sabotaže, te da sarađuje sa Titovim partizanima. Draža Mihailović je zamerio Englezima što pomažu partizane, koji su njegovi smrtni neprijatelji i „danas i sutra”. U pogledu zahteva za vođenje vojnih akcija i sabotaža, on ih je upozorio na to, da takve aktivnosti dovode do streljanja talaca i paljenja i uništavanja sela.”
„Ova situacija bila je za Dražu Mihailovića opasna. Izgubio je podršku spoljnog faktora. Četnici su i ranije sarađivali sa okupatorima protiv zajedničkog neprijatelja, protiv komunista, ali samo u pojedinim slučajevima i uvek u ograničenom, lokalnom okviru. Ovakvim političkim razvojem, kada su Englezi napustili četnike i potpuno prešli na stranu Tita, četnici su u još većoj meri bili gurnuti u naručje Nemaca, od kojih su još jedino mogli da se nadaju da će dobiti oružje i opremu. Uskoro posle otvorenog sukoba sa Englezima, nekoliko četničkih vojvoda obratilo se molbom nemačkom vojnom zapovedniku, s ciljem da zaključe pakt o nenapadanju. Samo se po sebi razume da sam ja dao pristanak, jer je to odgovaralo nemačkim interesima. Na taj način smo izbegli da se borimo na dva fronta, dakle, protiv četnika i partizana. U novembru 1943. zaključen je pakt Nemaca sa četničkim vojvodama: Kalabićem, Keserovićem, Lukačevićem i drugima. U ugovoru je stajalo, da će potpisnici pakta poštovati primirje, da se neće napadati, a od slučaja do slučaja će sarađivati u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, protiv Titovih partizana.”
Maja 1944. godine četnici Dragutina Keserovića pronašli su na Jastrepcu partizansku bolnicu pa su streljali 24 ranjenika i 4 bolničarke.
Tokom jula i avgusta 1944. godine, Dragutin Keserović je zapovedao Rasinsko-topličkom grupom korpusa JVuO u nemačkoj ofanzivi protiv partizana na jugu Srbije.
Avgusta 1944. godine se zvanično stavio pod komandu Wehrmachta radi borbe protiv partizana u operaciji Kehraus.
Pukovnik Keserović je streljan 17. avgusta 1945. godine negde u Beogradu. Mesto streljanja nikada nije objavljeno.