Kosovska skupština izabrala je 4. aprila Vjosu Osmani za predsednicu Kosova, u trećem krugu glasanja.
Za njen izbor glasao je 71 poslanik, a 11 listića je bilo nevažećih. Glasanju su prisustvovala 82 poslanika
Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio najviše glasova na nedavno održanim parlamentarnim izborima, kandidovao je za mesto predsednika Vjosu Osmani i Nasufa Bejta.
Prethodno je Skupština dan prije (3. aprila) pokušala u prvom krugu izabrati predsednika, ali je sednica prekinuta kasno uveče, jer nije bilo kvoruma za odlučivanje.
Poslanici opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Avdulah Hoti, Driton Seljmanaj (Driton Selmanaj) i Agim Veljiu odbili su u subotu da glasaju jer se protive kandidaturi Vjose Osmani. Prethodno je i vršilac dužnosti predsednika Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj (Enver Hoxhaj) rekao da se njegova stranka protivi izboru Vjose Osmani za predsednicu Kosova jer smatra da Osmani nije osoba koja će ujediniti narod Kosova.
Osam poslanika iz redova nesrpskih manjinskih zajednica su pre početka sednice saopštili da će glasati za izbor predsednika, odnosno za Vjosu Osmani. Na vanrednoj sednici nisu bili poslanici Srpske liste, koja je dobila deset mesta u Skupštini Kosova rezervisanih za srpsku zajednicu.
Ko je Vjosa Osmani?
Vjosa Osmani se na februarskim izborima kandidovala za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje i dobila preko 300.000 glasova građana.
Vjosa Osmani je rođena 17. maja 1982. godine u Mitrovici. Pravni fakultet je završila na Univerzitetu u Prištini, dok je master studije i doktorat završila na Univerzitetu u Pittsburghu (SAD).
Osmani je bila deo kosovske delegacije, koja je pred Međunarodnim sudom pravde branila proglašenje nezavisnosti 2008. godine. Kosovo je tada dobilo slučaj protiv Srbije, odnosno Međunarodni sud pravde je utvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protiv međunarodnog prava.
Dugi niz godina je bila aktivistkinja Demokratskog sveza Kosova (DSK) da bi 2009. godine bila postavljena na mesto šefice kabineta tadašnjeg predsednika Republike Kosova Fatmira Sejdiua.
Bila je izričito protiv izbora Hašima Tačija (Hasim Thaci) za predsednika Kosova 2016. godine zbog čega je došla u sukob i sa svojom strankom.
U tri mandata je bila poslanica u Skupštini Kosova ispred DSK-a a na oktobarskim parlamentarnim izborima 2019. godine je bila i kandidatkinja za premijerku ispred te stranke. Dobila je preko 175.000 glasova i postala najistaknutija žena u parlamentarnoj istoriji Kosova.
Demokratski savez Kosova je na tim izborima bio na drugom mestu i formirao je koalicionu vladu sa pobedničkom partijom, Pokretom Samoopredeljenje Aljbina Kurtija. Kurti postaje premijer a Vjosa Osmani je izabrana za predsednicu Skupštine Kosova.
Međutim, u martu 2020. godine, Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem je srušena upravo na zahtev koalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova, čemu se Vjosa Osmani oštro protivila. Već u julu 2020. godine Osmani je smenjena sa svih vodećih mesta u DSK a na predlog tadašnjeg predsednika stranke Ise Mustafe. Mustafa je tvrdio da je Osmani prekršila statut stranke, kada je govorila protiv vlade koju je predvodio njen do tada stranački kolega Avdulah (Avdullah) Hoti.
Novembra 2020. godine, kao predsednica Skupštine Kosova, Vjosa Osmani preuzima funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova a nakon što je Hašim Tači podneo ostavku jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Na poslednjim parlamentarnim izborima 14. februara 2021. kandidovala se za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje. Dobila je preko 300.000 glasova i postala ponovo najistaknutija žene u politici Kosova ali i kandidat uopšte.