“Zabavljački element pop kulture je zapravo postao dominantan i nakon toga ona postaje suprotno od onoga što bi trebalo da bude. Upravo je svest o tome na kraju ubila Kurta Kobejna. Mi imamo i sada velike umetnike, ali pojedinačno, nema pokreta, dok pop kultura više ne znači ništa osim obične zabave”, rekao je u intervjuu za Nova.rs episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk.
Dočarati lik i delo vladike Jovana Ćulibrka je veoma nezahvalan posao, piše Nova.rs. Svako ko je imao priliku da razgovara sa episkopom kojem je Srpska pravoslavna crkva poverila na brigu eparhiju u okviru koje se, između ostalog, nalazi i Jasenovac, svestan je da je nemoguće u samo nekoliko redova opisati čoveka koji je istovremeno duhovno čedo mitropolita Amfilohija i poštovalac i poznavalac umetničkog opusa Ijana Kertisa.
Episkopa koji nije samo episkop, već i naučnik, podoficir, padobranac, filozof, pesnik, rok kritičar, istoričar, ali pre svega – čuvar sećanja na žrtve naših predaka.
Osvrćući se na priče da se tokom služenja vojnog roka družio sa članovima slovenačkog benda Lajbah, Ćulibrk je u intervjuu za Novu.rs rekao da je taj sastav „mnogo više od benda“.
„To je jedan veliki umetnički projekat, zajedno sa ostatkom onoga što se naziva ‘Neue Slowenische Kunst’. To ima veze, koliko sa pop kulturom, toliko i sa rok muzikom – iz Lajbaha su smatrali da je Joy Division poslednja rok grupa i da je ‘Atmosphere’ poslednja rok pesma. Oni su to preuzeli od velikog rok kritičara Pola Morlija, koji je, opet, više mislilac, nego rok kritičar. Utoliko ta njihova inicijativna kapisla jeste dolazila delom iz pop kulture, ali je ona nerazumljiva bez razumevanja istorijskih avangardi, odnosno bez istorije misli i umetnosti 20. veka“, objašnjava on.
Dodaje i da je ideja jednog kompleksnog umetničkog dela, koji propituje nacionalni, duhovni i kulturni identitet, kao što je bio album Idola “Odbrana i poslednji dani”, nesumnjivo uticala na razmišljanje Lajbaha, budući da je jedan od osnivača tog benda, Dejan Knez, upravo u to vreme služio vojni rok u Beogradu.
„Oni su to doveli do jednog pozitivnog ekstrema tokom svog rada, koji traje već 40 godina, dok su se Idoli na svom sledećem albumu vratili drugom umetničkom modelu. Međutim, ta dubinska misao albuma ‘Odbrana i poslednji dani’ je ostavila daleko veći uticaj nego što mi možemo da zamislimo“, ističe vladika Jovan.
Tvrdi i da mu je britanski post pank bend Joy Division promenio život, „iz istog razloga zbog čega neki drugi kažu da im je Dostojevski promenio život“.
„Jednostavno, čovek se suoči sa dubinskim viđenjem sebe samog – ‘Evo mladih ljudi, teret na njihovim plećima. Evo mladih ljudi, videsmo sebe kao nikada pre – slike trauma i izopačenja’. Ne govorim toliko lično, koliko o svima nama, o civilizaciji, ljudskom rodu. O tome i Šekspir piše, ali je to Ijan Kertis (Joy Division) izrazio još dublje i primerenije našem vremenu i dobu“, ističe vladika Jovan.
Kaže i da nema sumnje da je Kertis preuzeo tret umirućeg zapadnog sveta na sebe, i da ga je taj teret slomio.
„Nije tu u pitanju kriza. Kriza je sud, u njoj je bio čitav svet u 20. veku, posebno u vremenu nakon Drugog svetskog rata – kriza identiteta, kriza onoga što jeste i što nije. Ijan Kertis je samo to sagledao jednim ogromnim pogledom i to ga je slomilo“, ocenjuje on.
Na pitanje da li je sa tim činom u potpunosti nestala pop kultura zapadnog sveta, vladika Jovan kaže da je to ono što Lajbah tvrdi, te da je on „sklon da se sa time saglasi“.
„Još nekoliko godina posle toga, vi ste imali pokrete, velika umetnička dela, kao što su Lajbah i ‘Neue Slowenische Kunst’, ranija izdanja 4AD – ‘Dead Can Dance’. Nakon toga odjednom imate ‘Live Aid’ i to sve nestaje – pop kultura, odnosno rok postaje samo deo jedne velike mašinerije. Naknadno, više nemate pokrete, postoje grandž ili tehno, ali taj mehanizam i ta industrija pop kulture u stvari ubija i Kurta Kobejna. Nije on bez razloga u svom oproštajnom pismu pomenuo Fredija Merkjurija, jer Merkjuri je bio primer onoga ko je deo industrije zabave i uživa u tome“, ukazuje vladika Jovan.
Zabavljački element pop kulture je, prema njegovim rečima, zapravo postao dominantan i nakon toga rok i pop kultura postaju suprotno od onoga što treba da budu.
„Upravo je svest o tome na kraju ubila Kurta Kobejna. Mi imamo i sada velike umetnike, ali pojedinačno, dok pop kultura više ne znači ništa osim obične zabave“, upozorava on.
O privatnom životu, patrijarhu Porfiriju, Stepincu, Jasenovcu, padobranstvu…
Portal Nova.rs objavio je seriju intervjua sa episkopom pakračko-slavonskim Jovanom Ćulibrkom.
U prvom delu intervjua sa vladikom Jovanom , možete pročitati kako je izgledao njegov životni put, kad je prvi put sreo mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, kao i šta ga je motivisalo da postane monah.
U drugom delu možete saznati šta vladika Jovan misli o izboru Porfirija za patrijarha, pričama da unutar Srpske pravoslavne crkve postoje različite struje, kao i dokle je stigla sa radom Mešovita komisija SPC i Katoličke crkve, posvećena proučavanju lika i dela nadbiskupa Alojzija Stepinca.
Treći nastavak velikog intervjua obeležili su razgovori o obuci koju je vladika Jovan prošao u 63. padobranskoj brigadi, o tome kakav je uticaj ne njega imao bend Joy Division, kao i zbog čega smatra da je pop kultura zapadnog sveta nestala.
U četvrtom, ujedno i poslednjem delu velikog intervjua, episkop pakračko-slavonskim govori o tome šta za njega lično predstavlja Jasenovac, šta vidi kao najveću tregediju prostora bivše Jugoslavije, kao i kako su izgledali razgovori sa čovekom koji je uhapsio ozloglašenog nacistu Adolfa Ajhmana.
N1