Kao i prethodnih godina i ove je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, mesecima unapred počeo sa najavljivanjem povećanja penzija.
Vučić je sredinom jula najavio da penzije moraju da idu naviše i dodao da ćemo „videti tačno koliko, ali najmanje 10 odsto u sledećem budžetu“.
„Da li ćemo moći da imamo povećanje mesec dana ranije i da ide od novembra ili decembra ili od januara, videćemo. Ali u naredna dva meseca moramo tu odluku da donesemo“, rekao je predsednik i dodao da će biti povećane i plate u javnom sektoru.
Udruženje sindikata penzionera Srbije predložilo je vladi da se penzije povećaju za 10 odsto već u oktobru.
“Udruženje je dostavilo predlog Vladi Srbije da se penzije povećaju za 10 odsto u oktobru, a vidim da je predsednik Aleksandar Vučić prvi put u istoriji pregovaranja prihvatio predlog penzionera. Mi računamo da će od januara 2025. biti povećanje od 12 do 14,6 procenata. Tako bismo uhvatili korak da prosečna penzija bude na bar 50 odsto u odnosu na prosečnu platu u Srbiji”, rekao je za Biznis.rs Milan Grujić, predsednik udruženja.
Naime, ako pogledamo poslednje podatke, prosečan iznos penzije u maju ove godine bio je 45.732 dinara. Sa druge strane, prosečna neto plata u maju iznosila je 100.170 dinara.
Osvrćući se na ove najave i zahteve, Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS) pojašnjava da su parametri koji se koriste za usklađivanje udeo penzija u BDP-u, procenat rasta inflacije i procenat rasta zarada.
„Ako udeo penzija u BDP bude niži od 10 odsto, onda se koristi usklađivanje u odnosu na rast zarada. Ako je taj procenat između 10 i 10,5, penzije se uvećavaju za prosek rasta potrošačkih cena i rasta prosečnih zarada. A kada je učešće preko 10,5 odsto, penzije se povećavaju samo za procenat rasta potrošačkih cena“, podvlači Tamburić.
Prema statističkim podacima koji su trenutno dostupni, kaže on, usklađivanje bi trebalo da bude oko 10 odsto. Takođe, Tamburić dodaje da po zakonu usklađivanje se sprovodi u januaru, a uvećane penzije stižu u februaru mesecu.
„Da bi bilo drugačije treba vanredno da se donese izmena zakona o usklađivanju penzija. Mi procenjujemo da vanrednog usklađivanja neće biti. Poslednje dve godine je bilo vanrednih usklađivanja, jer su usklađivane sa podacima starim 18 meseci. Tako, poslednjih šest meseci ove godine neće ući u formulu za usklađivanje penzija. Penzije će praktično biti usklađene sa podacima od pre 18 meseci, pa će inflacija obezvrediti penzije“, podvlači naš sagovornik.
Međutim, Tamburić ukazuje da bi vanredno usklađivanje uticalo na rast inflacije, jer svako povećanje i plata u javnom sektoru, i penzija, ubrzava inflaciju u zemlji.
„Ali dostizanje 650 evra koje je predsednik obećao do 2027, ne može biti ostvareno bez visoke inflacije u Srbiji. Zato procenjujemo da proizvode inflaciju da bi na taj način došlo do rasta zarada i penzija. A na taj način ni penzioneri ni zaposleni nemaju ništa jer im kupovna moć ostaje ista ili se čak delimično smanjuje“, zaključuje Danasov sagovornik.
Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je zahtev udruženja penzionera, da se penzije povećaju u ovoj godini, realan i opravdan.
„Penzije treba da prate povećanje plata i druge parametre kao što su BDP i inflacija. Zato je zahtev da budu uvećane legitiman, posebno, jer je skoro bilo povećanje plata u javnom sektoru. Najveći broj među ljudima koji imaju primanja ispod 25.000 dinara su penzioneri, a to se posebno odnosi na poljoprivredne penzionere koji imaju po 10.000 – 15.000 dinara. To je kategorija koja je ugrožena, i legitimno je pravo da traže od države povećanja“, ukazuje Savić.
On dodaje da je i odgovornost države da to uradi, posebno jer ljudi koji su radno sposobni mogu raditi dva posla da obezbedi sebi dovoljno novca da prežive.
„Šta da rade ljudi od 65 plus godina? Naravno, država uvek mora voditi računa i o budžetu. Ali kada je već drugima vanredno povećavala, zašto bi penzioneri bili izuzetak. Država može uraditi šta smatra da je opravdano. Ne mora se samo držati zakona, već, ako ima prostora u budžetu, može to uraditi vanredno“, poručuje ovaj profesor.
Podsećamo, misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je da učešće penzija u BDP-u ne sme da bude veće od 11 odsto.
Postojeće zakonsko rešenje predviđa usklađivanje rasta penzija sa rastom prosečnih zarada u onim godinama kada je učešće penzija u BDP-u niže od 10 procenata.
danas.rs