Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao je težak poraz fudbalske reprezentacije Srbije protiv Albanije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Pitanje za komentar o tvrdnji Zeleno-levog fronta da je reprezentacija Srbije poslata u Leskovac u strahu od onoga što bi u Beogradu moglo da se čuje, pokrenuo je 20-minutni monolog Vučića pred kamerama.
– Ne smem da to čujem? Ja to slušam od 2013. godine na svakoj utakmici, zato što vam je to zadatak. Zato što šaljete svoje aktiviste da samo to rade, jer ništa drugo ne rade. Vi mrzite fudbal, vi mrzite košarku, vi mrzite odbojku. Zato vas pitam, a kad smo mi to u Beogradu navijali za našu reprezentaciju? Zašto se igralo u Leskovcu? Zato što se u Leskovcu sinoć do 83. minuta utakmice, na 0:1 protiv Albanije, navijalo za Srbiju. Nisu glavu okrenuli našoj reprezentaciji – rekao je Vučić, a prenosi Sport klub.
– Srećni smo kada treba da ih dočekamo, skupi se 5-6 hiljada ispod balkona, mi slažemo da ih je 20 hiljada i to je lepo. A, ako neko ne uspe negde, ti si najgori na svetu. ‘Ti Piksi ne znaš da šutneš loptu, nikad nisi fudbal igrao u životu. I koga god da dovedemo sledećeg, a nemamo nijednog trenera u ‘ligama petice’, nijednog, koga god da dovedemo uvek je spasilac prvih pet dana, a onda posle 20 dana kreće mržnja i protiv toga. Zato što nije uzeo mene u tim, nego nekog drugog.
Potom je konkretno optužio takozvane „blokadere“ da su svesno narušavali mir „orlova“ na dan utakmice.
– Hoćete da vas podsetim kako smo juče ispratili reprezentaciju? U Nišu 6-7 sati, kada se momci odmaraju za meč, skupilo se dve stotine, tri stotine zgubidana baš ispred hotela naše reprezentacije. Oni pomislili došli Albanci da im zvižde. Nisu Albanci, nego blokaderi, jer se blokaderima nije svidelo što se na drugom kraju grada skupilo 5-6 hiljada ljudi koji nisu smetali našim fudbalerima.
– A onda sat i po vremena pred utakmicu: ‘Propao Vučićev pokušaj da ćacijima napuni tribine’, zamisli prazne tribine sat i po vremena pred utakmicu. Dobro jutro, Kolumbo. I to vam je način ispraćaja naših timova na utakmicu, umesto: ‘Ajmo, plavi, crveni’, kako hoćete… Oni predstavljaju svoju zemlju“.
Posle kratke pauze, nastavio je…
– Živ sam se pojeo što nisam stigao da budem tamo i kada gubimo. I da volim svoju zemlju i držim svoju zastavu i kada gubimo. Živ sam se pojeo. Bio mi je stariji sin, ja nisam. Samo znamo da kvocamo, da obesimo sve fudbalere? I odbojkaše? Ubiše onog Nikolu Jokića, nema šta nije dao da igra za ovu zemlju. A ne, ne. Ćaci? Sram vas bre bilo više.
Potom je postavio narodu neka pitanja i optužio ga da samo čeka trenutak da navija za protivnika.
– Je l’ ste izgradili negde nešto? Samo rušite svoju zemlju. Nama će klubaštvo da ostane u svemu, jer se mržnja gaji preko toga. A kult reprezentacije? Mi smo najlakše gostovanje za svaku ekipu na svetu. A, ko je to na ‘Marakani’ navijao protiv Engleske za Srbiju? Do 0:1. Na 0:1 prešlo se na drugu stranu. Koliko puta sam ja to video… Jer bi oni vodili utakmicu bolje, jer bi oni igrali bolje.
– Ja ću sad da sagledam ovaj poraz, ovaj težak košmarni poraz od sinoć iz drugog ugla. Mi bolje fudbalere od ovih koje smo imali sinoć, nemamo. Niko od njih ne igra, imamo jednog igrača koji se sinoć pojavio, on je jedini koji igra Ligu šampiona stvarno sve vreme. To je ovaj momak mladi, Stankovićev sin. Čak mu ni ime ne znam, sinoć sam ga prvi put video u životu na terenu. On je jedini koji igra Ligu šampiona. Niko drugi je ne igra.
– Albanci imaju ekipu. Imate igrača od Lacija i Atalante, do ne znam kojih sve klubova… Nego što smo mi navikli da mi moramo da budemo uvek najbolji u svemu i da moramo da pobeđujemo“, podsetio je predsednik na vremena kada smo u fudbalu bili u svemu najbolji i redovno pobeđivali.
Vučić: Zbog tuge nisam mogao da spavam
Potom je opisao kako se osećao prethodne noći.
– Ja zbog tuge nisam mogao da spavam, a ne zbog besa kao neki drugi ljudi. Neki ljudi u našoj zemlji proizvode samo bes, ali ja sad pozivam ljude da se preispitaju… Šta smo mi uradili za bilo koju našu reprezentaciju?“
Usledio je Vučićev odgovor na sopstveno pitanje.
– Prvo sam sebe preispitao, da li je država omogućila sve fudbalerima? Jeste. Je l’ im omogućila dovoljno para da imaju čarter let gde treba, da imaju dobar smeštaj? Imali su bolji smeštaj nego Albanci u Nišu. Jeste li imali sve? Bili smo dobri domaćini Albancima… Jeste li imali sve?
Bilo je mesta i za samokritičnost.
– A, onda sam sebe našao da kritikujem, s pravom. Jesam li ja pružio podršku tim ljudima? Makar koliko sam mogao da uradim, da dođem i aplaudiram na stadionu. Nisam, jer sam bio umoran. Jer mi je bilo važnije da razmislim kako da se odmorim posle napornog dana, nego da idem da pružim podršku fudbalerima – zaključio je Vučić.