Kako se vidi na snimcima pored zastave Srbije istaknute su i zastave nekih bivših sovjetskih republik: Rusije, Bjjelorusije, Armenije, Kazahstana, Gruzije, Azerbejdžana. Drugim riječima, samo bivših članica SSSR-a čije trenutno rukovodstvo je bliže Kremlju nego Zapadu.
Obeležavanje 80. godišnjice oslobođenja Beograda pokrenulo je mnoge polemike, od kojih je jedna ta što pored zastava država koje su učestvovale u oslobođenju glavnog grada nije bilo zastave Ukrajine, bez obzira na to što su Ukrajinci u sklopu crvene armije masovno učestvovali u oslobođenju, piše Danas.
Kontraverzno obeležavanje Dana oslobođenja Beograda bilo je više posvećeno Rusiji nego Srbiji, pa mnoge ne bi ni začudila činjenica da ukrajinska zastava nije bila istaknuta.
S druge strane, istaknute su bile zastave, naravno, Rusije, Belorusije, Jermenije, Azerbejdžana i Kazahstana, dakle, sve sovjetske države koje su učestvovale u oslobođenju Beograda, osim Ukrajine.
Stoga, postavlja se pitanje zašto zastava Ukrajine nije bila istaknuta i da li joj je bilo mesto na obeležavanju Danu oslobođenja. Sagovornici Danasa su podeljenog mišljenja.
SNS napravio mnogo istorijskih promašaja
Kopredsednica stranke Zajedno i profesorka na Biološkom fakultetu Biljana Stojković navodi za Danas da je SNS napravio mnogo istorijskih promašaja u vezi sa ovim praznikom.
„Moram reći da pojedinima pamet uopšte nije smetala da se kolosalno obrukaju svojim izjavama, a drugi su verovatno smišljeno delovali u pravcu negovanja radikalske retorike. Sramno je ne pominjati partizane kao oslobodioce ili polagati venac na pogrešan spomenik. Pre par godina imali su performans sa statistima obučenim u uniforme srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata“, naglašava Stojković.
Naša sagovornica smatra da je izbegavanje ukrajinske zastave u funkciji dnevne politike i telefonskog razgovora Vučića i Putina u kom je trebalo „umiliti“ mu se na neki način.
„Dosta je infantilno misliti da skidanje zastave može da kompenzuje prodaju oružja Ukrajini, ali tako valjda funkcioniše mozak Vučića i njegova šibicarska politika. Radikalsko prekrajanje istorije je ružno i ima jedini zadatak da utemelji nacionalistički i populistički stil vladanja. Tu osećaja srama nema“, zaključuje Stojković.
Vulinova izjava kojom se veliča Hitler
Član predsedništva LSV-a Aleksandar Olenik ukazuje da obeležavanje Dana oslobođenja Beograda ne treba posmatrati samostalno kao posebnu celinu, već ga treba posmatrati u globalu, a deo toga je Vulinova izjava kojom se veliča Hitler, kojom se pravda njegovo postupanje u Drugom svetskom ratu i kojom se odgovornost prebacuje na građane Nemačke, a ne na državu.
„Naravno da on to nije rekao samostalno, već mu je tako naređeno. Vreme kada je to izjavio se poklapa sa ceremonijom povodom oslobađanja Beograda, tako da se to mora posmatrati kao celina. Suštinski je tako jer se radi o višegodišnjoj izmeni istorije, u kojoj oni koji su izgubili u Drugom svetskom ratu, a to su četnici, ustaše, sad vidimo i sam Hitler, pokušavaju da se prikažu u drugom svetlu, dok se pravi pobednici, partizani, pokušavaju pokazati kao da su izgubili rat“, objašnjava Olenik.
Sve to zvuči poprilično suludo, kako navodi naš sagovornik, ali je sve moguće kada je u pitanju propaganda u Srbiji.
„Isto kao što pokušava da se sakrije prava uloga oslobodilaca Srbije i Jugoslavije – partizana, tako se krije i istorijska uloga Ukrajinaca koji su u sklopu Crvene armije činili više od 80 odsto jedinica koje su oslobodile Beograd, čak su bile i pod komandom ukrajinskih oficira, tako da su ukrajinske snage oslobodile Beograd. Gvozdeni puk je jedna izmišljotina i kopiranje Putinovog ruskog sveta u izvedbi Vučića i Vulina pod nazivom srpski svet“, naglašava Olenik.
Suštinski se može reći da su Beograd i Jugoslavija oslobođeni pod partizanskim i ukrajinskim zastavama, kaže on, a pokušaj sakrivanja ukrajinske zastave je sa jedne strane nastavak revizije istorije, a sa druge nastavak jednog servilnog odnosa prema „ratnom zločincu i agresoru“ Putinu.
„To je nešto što šteti Republici Srbiji i svim njenim građanima. Ponovno nesagledavanje svetske političke scene na pravi način i nerazumevanje trenutnih istorijskih tokova će nas skupo koštati, kao 90-ih godina. Pred Ukrajincima i jugoslovenskim partizanima su tada bežali i Nemci i ustaše i četnici, nikakva revizija istorije to ne može da izbriše, a znamo da će opet isto tako bežati, ako za to ima potrebe“, navodi Olenik.
Opširnije čitajte na Danas.rs