Kako je i najavio Zoran Zaev je u sredu podneo ostavku na mesto premijera Severne Makedonije. Zahtev ostavke je predao Sobranju, koji bi potom na prvoj narednoj sednici trebalo da je konstatuje. Sednica Sobranja zakazana je za sutra, četvrtak, 23. decembar, ali u ovom trenutku nije izvesno da li će biti i održana.
Zaev je ostavkunajavio nakon što je njegova partija sa malom razlikom izgubila lokalne izbore u Severnoj Makedoniji održane u oktobru. Krajem novembra njegove socijaldemokrate prihvatili su i ostavku koju je podneo na stranačke funkcije.
Sve funkcije Zorana Zaeva
Pet godina premijer, devet godina gradonačelnik Strumice, dve godine poslanik i četiri godine lider tada opozicionog Socijaldemokratskog saveza (SDSM) – ovo stoji u političkoj biografiji Zorana Zaeva.
Prema anketi objavljenoj u avgustu, koju je naručio američki Nacionalni demokratski institut, Zaev je tada imao podršku osam odsto građana, nasuprot pet procenata koje je imao njegov politički rival Hristijan Mickoski iz opozicione VMRO DPMNE.
Ova prednost koju je dobio Zaev kao stranački lider se ipak pokazala nedovoljnom da bi njegova stranka pobedila na lokalnim izborima u oktobru.
Nakon izbornog poraza od VMRO DPMNE i podnesenih ostavki, Zaev odlazi ostavljajući svoj izbor – Dimitara Kovačevskog kao predsednika SDSM-a i najverovatnijeg mandatara za sastavljanje nove vlade.
Po čemu će Zaev ostati upamćen?
Audio bombe i 27. april
Simpatizeri lidera SDSM-a mu pripisuju epitet heroja, najviše zbog događaja od 27. aprila 2017. godine u parlamentu. Fotografije na društvenim mrežama njegovih simpatizera su bile obično one na kojoj je tadašnji opozicionar Zaev krvave glave.
Naime, posle nekoliko meseci protesta zbog takozvanih audio bombi koje je Zaev lično objavljivao i u kojima se upućivalo na kriminalno delovanje tokom desetogodišnjeg vladanja VMRO DPMNE, u decembru 2016. godine su održani izbori.
SDSM je osvojio 49 poslaničkih mandata, a VMRO DPMNE na čelu sa Nikolom Gruevskim 51 poslanika. U narednih nekoliko meseci VMRO DPMNE nije uspela da sastavi vladinu većinu od 61 poslanika. Zaev je to imao, ali tadašnji predsednik države Đorđe Ivanov mu nije davao mandat da formira vladu.
Sve ovo je dovelo do takozvanog “krvavog četvrtka”, 27. aprila 2017. godine, kada su u Sobranje upali ljudi koji su svakodnevno izlazili na proteste na poziv inicijative Za zajedničku Makedoniju i pristalica VMRO DPMNE.
U tom upadu su povređeni Zaev, drugi poslanici, novinari, a snimci i fotografije koje su bile objavljene su šokirali svet. Usledila je podrška međunarodne zajednice i oko mesec dana kasnije Zaev je formirao Vladu.
Za njegove pristalice Zaev je postao heroj koji je “krvavom glavom doneo slobodu u Makedoniju”. Njegovi protivnici su, pak, negodovali zbog sudskog ishoda ovih događaja. Šesnaest ljudi je, naime, dobilo zatvorske kazne od preko deset godina, ali je dvanaest optuženih, među kojima i nekoliko poslanika VMRO DPMNE amnestirano.
Deo njih je kasnije glasao za promenu imena države u Severna Makedonija, što se doživelo kao trgovanje pravdom u ime drugog cilja.
Oni koji su protestovali nedeljama pre tog 27. aprila i protivnici Zaeva kritikovali su ga takođe što je, kako su tvrdili “udovoljio zahtevima Albanaca” oko donošenja zakona o upotrebi jezika kojim je albanski jezik dobio pravo na širu upotrebu.