Pema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prostitucija učestvuje sa oko 0,3 odsto, a trgovina drogom sa 0,32 odsto u BDP-u Srbije.
Ove ilegalne aktivnosti deo su neobuhvatne ekonomije i njihov doprinos BDP-u moguće je izračunati.
Međutim, aktivisti i nevladine organizacije se pitaju, šta se ekonomiji jedne zemlje više isplati – prevencija ili ubiranje prihoda od kriminaliteta.
I prostitucija i droga u bruto domaćem proizvodu za 2019. godinu – i to sa udelom od 0,62 odsto. Republički zavod za statistiku izračunao je – najstariji zanat učestvuje sa 16 milijardi, a trgovina narkoticima sa 17,5 milijardi dinara. Iako nelegalne, nije nemoguće obračunati doprinos tih aktivnosti ekonomiji zemlje, kažu iz Zavoda.
“To je evropski sistem računanja ESA 2010 i po toj metodologiji je obavezno uključivanje ilegalnih aktivnosti u obračun bruto domaćeg proizvode. Tu se koristimo izvorima podataka od Ministarstva unutrašnjih poslova i od specijalizovanih institucija zdravstvenih kao što je Institut za bolesti zavisnosti”, kaže Dragan Popović, iz Republičkog zavoda za statistiku.
A u poređenju sa drugim zemljama članicama i kandidatima za Evropsku uniju, koje koriste istu metodologiju, Srbija se ne razlikuje previše, naprotiv, kažu iz Zavoda.
“One su, u svakom slučaju, kad se uporedimo sa drugim zemljama, mislim vrlo su približne, tako da tu mi nismo van nekih okvira”, dodaje Popović.
Prema zvaničnoj državnoj statistici, iako se učešće prostitucije i trgovine narkoticima u BDP-u poslednjih godina neznatno smanjuje, obim tih aktivnosti cveta. Prostituisanje je od 2015. do 2019. godine zabeležilo rast od 25 odsto, a trgovina drogom 20 odsto. Nevladine organizacije pitaju – šta se državi isplati više?
“Koliko država ulaže u oporavak žrtava, odnosno znajući koliko država malo, zapravo, odvaja za ovu vrstu usluga, postavljamo pitanje koliko, u stvari, kriminal može doprinositi ekonomiji jedne države, a koliko u stvari građani i građanke gube i ekonomski novca zbog neefikasnog suzbijanja kriminaliteta i zbog tolerancije na porast nasilja, zloupotrebe žena”, navodi Andrijana Radoičić Nedeljković, iz Udruženja građana “Atina”.
Zato bi resurse, ističu aktivisti, umesto na hapšenja i kažnjavanja, trebalo trošiti efikasnije.
“Iz ovoga se vidi koliko je represivni sistem, kakav je trenutno kod nas, a i u većini zemalja na svetu, prosto, ne odgovara na probleme upotrebe droga na adekvatan način. Ono što mi vidimo da je potrebno jeste promena sistema da, umesto da trošimo resurse na represiju, treba da te resurse usmerimo na reformu politika prema drogama i usmerimo na programe prevencije, lečenja i resocijalizacije”, rekla je Irena Molnar, iz organizacije “Re Generacija”.
Sa prostitucijom i trgovinom narkoticima slično učešće u BDP-u imaju šumarstvo i seča drveća, proizvodnja nameštaja, računara, reklamiranje i istraživanje tržišta.
N1