Ministri spoljnih poslova Evropske unije saglasili su se 19. novembra da nastave sa novom rundom sankcija Belorusiji, uključujući i beloruske kompanije, kao odgovor na državnu represiju protiv prodemokratskih demonstranata, rekao je visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu i bezbednosnu politiku Josep Borrell, a prenosi agencija Rojters.
EU je već uvela zabranu putovanja i zamrzavanje imovine za oko 40 beloruskih zvaničnika zbog nasilja nad demonstrantima koji u Belorusiji protestuju od predsedničkih izbora 9. avgusta na kojima Aleksandar Lukašenko tvrdi da je pobedio, a međunarodna zajednica smatra da su bili neregularni.
Očekuje se da će nove sankcije biti usmerene na više visoke zvaničnike, kao i na subjekte koji finansiraju Lukašenka i njegovu vladu, rekao je Borrell na konferenciji za novinare.
“Jednog dana ćemo iscrpiti broj ljudi koji bi mogli biti sankcionisani. Sada moramo da pređemo na osetljivija pitanja, što je sankcionisanje firmi, što će uticati na razvoj normalne ekonomske aktivnosti,” rekao je Borrell.
On je naveo da je na vladama EU da predlože kompanije koje će biti na meti sankcija i nije naveo ni jedan primer.
EU, kao najveći finansijski donator Belorusije, sankcionisala je 40 beloruskih zvaničnika 2. oktobra.
Belorusija i Rusija su istog dana najavile kontrasankcije kao odgovor na mere EU. Kremlj je ocenio da su sankcije EU “dokaz slabosti, a ne snage” Evropljana.
Nemački ministar spoljnih poslova Heiko Maas rekao je 19. novembra pre sastanka EU da je neophodno više mera jer “beloruske vlasti očigledno nisu spremne da započnu dijalog sa opozicijom”.
Policija u Minsku upotrebila je 15. novembra suzavac, gumene metke i šok bombe da rastera desetine hiljada demonstranata tokom četrnaestog uzastopnog vikenda protesta zbog spornih izbora u Belorusiji.
Nastavljeno hapšenje demonstranata
Policijske snage u Belorusiji privele su 13. decembra na desetine demonstranata na više protesta i marševa u Minsku i drugim gradovima sa kojih se traži odlazak Aleksandra Lukašenka sa vlasti i raspisivanje novih izbora.
Grupa za zaštitu ljudskih prava Vesna (Proleće) saopštila je da je tokom protesta privedeno skoro 180 ljudi, od kojih većina u Minsku.
Za razliku od prethodnih demonstracija vikendom, vlasti u Minsku nisu zatvorile sistem podzemne železnice i nisu zabeleženi veći prekidi na Internet mreži.
Demonstranti su mahali belo-crvenim zastavama, koje su simbol opozicije, i uzvikivali “Živela Belorusija!”
Belorusija je pogođena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova.
Opozicija u Belorusiji tvrdi da su izbori pokradeni, a rezultate ne priznaje ni međunarodna zajednica.
Opoziciona liderka Svetlana Tihanovska, koja se odmah posle izbora sklonila u Litvaniju da bi izbegla hapšenje, pohvalila je hrabrost demonstranata koji, kako je navela, nisu ustuknuli “pred represijom, nasiljem i hladnoćom”.
Uprkos nastojanju vlasti da uguše demonstracije hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti ne jenjavaju ni posle četiri meseca.
Najmasovniji protesti održavaju se nedeljom kada na ulice izlaze desetine hiljada demonstranata.
Od početka demonstracija u avgustu, najmanje četiri osobe su umrle ili na protestu ili posle hapšenja. Uhapšeno je više od 30.000 demonstranata od kojih su, prema navodima grupa za zaštitu ljudskih prava, hiljade pretučene.
Lukašenko (66), koji Belorusijom vlada od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima, ima podršku Rusije, dok za podsticanje protesta optužuje zapadne zemlje.