U ponedeljak britanski sud saopštava odluku da li će osnivač Vikiliksa biti izručen Sjedinjenim Državama kojima je stao na žulj kad je otkrio njihove ratne zločine. Odnos prema Asanžu posmatrači nazivaju torturom.
Pritisak je ogroman. Zatvorenik se nalazi u samici u londonskom zatvoru maksimalne bezbednosti u Belmaršu. Nils Melcer, specijalni predstavnik UN za borbu protiv torture, čak govori o totalnoj izolaciji – obliku lišavanja slobode u kojem se zatvoreniku uskraćuje kontakt sa drugim zatvorenicima i sa spoljnim svetom.
Zatvorenik je Australijanac Džulijan Asanž (49) iza koga je sedam godina azila u ambasadi Ekvadora u Londonu, a pred njim pretnja da će ostatak života provesti iza američkih zatvorskih zidova pod uslovima koje Melcer opisuje kao mučenje.
Džulijana Asanža američke vlasti već deset godina progone kao neprijatelja države. Otkrio je njihove mračne tajne. Sudija Vanesa Baraitser saopštiće u ponedeljak (4. januar) u Londonu odluku da li će osnivač platforme Vikiliks biti izručen SAD.
Za Margit Štump, poslanicu Zelenih u Bundestagu, ovaj postupak je „vatreno krštenje za zapadnu zajednicu vrednosti“. Zajedno sa poslanicima Socijaldemokrata, Demohrišćana, Liberala i Levice, Štump je sredinom decembra osnovala grupu u Bundestagu pod nazivom „Sloboda za Džulijana Asanža“.
Ona je za DW rekla da se postupkom za ekstradiciju „krši vladavina prava“. Sve započinje činjenicom da joj kao posmatraču procesa nije omogućen pristup suđenju. „Često sam bila u Turskoj, i nisam imala nikakvih problema da uđem u sudnicu“, kaže Štump, praveći poređenje koje baš nije prijatno za Veliku Britaniju.
Diktatori se raduju
Diktatori su odavno shvatili: progon Džulijana Asanža masovno podriva kredibilitet zapadnog sveta kao zagovornika ljudskih prava.
Primer? Početkom novembra dopisnica BBC Orla Guerin suočila je predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva sa pitanjima o slobodi štampe u njegovoj zemlji. On joj je uzvratio da – s obzirom na tretman Asanža – Britanija nema pravo da drugim državama drži predavanja o ljudskim pravima i slobodi štampe.
Nils Melcer nije samo specijalni izaslanik UN za borbu protiv mučenja, on predaje međunarodno pravo na Univerzitetu u Glazgovu i upoznat je sa britanskim pravom. Njegova ocena obračuna sa Asanžom je poražavajuća: „Proces jasno krši osnovne standarde ljudskih prava, pravila sudskog procesa i vladavinu zakona.“
Za Melcera je motiv za takvo ponašanje očigledan, imajući u vidu Asanžova otkrića o američkim „ratnim zločinima, korupciji i drugim ozbiljnim zločinima“. „SAD pokušavaju da kriminalizuju istraživačko novinarstvo, a britanski sistem nažalost sledi SAD.“
Melcer je 21. decembra apelovao na američkog predsednika Donalda Trampa da pomiluje Asanža tokom svojih poslednjih dana u Beloj kući.
Branioci ljudskih prava su šokirani
Reporteri bez granica (ROG) pomno prate postupak. Međutim, Kristijan Mir generalni direktor ROG u Nemačkoj, za DW kaže da se sve odvija pod „potresnim okolnostima“. On je više puta bio u Londonu radi praćenja procesa i optužuje britanske vlasti da „sistematski pokušavaju da spreče međunarodne posmatrače da rade svoj posao”.
Čak je i zagarantovani pristup video-prenosu procesa bio uskraćen u kratkom roku. Malobrojnim posmatračima nije bilo dozvoljeno da uđu u sudnicu – morali su da gledaju loš video prenos u odvojenoj sobi, pod izuzetno neprijatnim uslovima i na niskim temperaturama.
Na kraju je ROG bila jedina nevladina organizacija koja je bila prisutna na sudu svakog dana suđenja.
O iskazima svedoka – većinu njih je pozvala odbrana – šef Mir kaže da je postalo jasno da je „ovo pitanje slobode štampe“, ali i „pitanje života i smrti Džulijana Asanža“. Psiholozi i psihoterapeuti, pa čak i psihijatar tužilaštva, govorili su o veoma problematičnom zdravstvenom stanju Asanža. „Postoji akutni rizik od samoubistva u totalnoj izolaciji“, rekao je Mir.
Što se tiče odluke koja se očekuje u ponedeljak, Mir kaže: „Oduvek sam govorio da je ovo politički proces. To znači: postoji politički pritisak. A to znači – koliko god to bilo tužno i tragično – ne bih bio iznenađen kada bi sud odobrio izručenje.“
Žalbeni postupak – do Evropskog suda
Bez obzira na presudu, obe strane imaju mogućnost žalbe. Posle dve instance u Velikoj Britaniji, postupak izručenja mogao bi završiti pred Evropskim sudom za ljudska prava. Pitanje da li će Džulijan Asanž biti izručen SAD moglo bi da se vuče još godinama.
Zbog toga je stručnjak UN za pitanja torture Nils Melcer 8. decembra zvanično pozvao britanske vlasti da Asanža odmah puste iz zatvora. Vlasti Velike Britanije mogle su da ga stave u kućni pritvor dok traje postupak izručenja. Melcer je naglasio da Asanž nije osuđivani zločinac, nego preventivno zatvoren dok se ne donose odluka u vezi sa izručenjem.
Za to postoje istaknuti primeri i to baš u Velikoj Britaniji: Čileanskom diktatoru Avgustu Pinočeu devedesetih godina bilo je dozvoljeno da udobno čeka svoj postupak izručenja u vili van Londona. Masovni ubica je čak mogao da za Božić primi sveštenika, koji je stigao specijalnim avionom iz Čilea.
Ekvator ga prodao
Predsjednik Ekvadora, Lenin Moreno, ostat će upamćen u povijesti zemlje po tome da je prevario birače i tek nakon pobjede na izborima svojim odlukama obznanio da je američka marioneta, na globalnoj razini kao čovjek koji je ukinuo azil osnivaču WikiLeaksa, Julianu Assangeu i tako ga predao u ruke britanske policije.
Osim toga, u zemlji ga bivši predsjednik Rafael Correa optužuje da je prekršio međunarodne konvencije, čime je napravio čin izdaje i ponizio vlastitu zemlju i ekvadorski narod.
(DW)