Američka Akademija filmskih umetnosti i nauka napravila je uži izbor kandidata za Oskara u devet kategorija, a srpski kandidat „Dara iz Jasenovca“ Predraga Antonijevića ispao je iz trke za Najbolji film na stranom jeziku. Antonijević za N1 kaže da ga nije iznenadila ovakva odluka, naročito nakon, kako je rekao, kampanje koja se vodila protiv filma. “Na Zapadu ništa novo”, kazao je.
Od 93 nominovana kandidata za kategoriju „Najbolji film na stranom jeziku“, među kojima je bila istorijska drama o devojčici Dari u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac, Akademija filmskih umetnosti i nauka suzila je izbor na 15 ostvarenja. Srpski kandidat, koji je izazvao brojne polemike, nije se našao u užoj konkurenciji za prestižnu filmsku nagradu.
„Ovo je nešto što smo znali da će se desiti još od početka napada na film, dakle, nije neočekivano, na Zapadu nista novo. Ali, moram priznati da čovek kada pogleda na ceo efekat koji je Dara izazvala, to je samo dokaz koliko je ovakav film itekako bio potreban“, naglasio je Antonijević u gostovanju u Novom danu na N1.
Dodaje da je film imao dobre kritike, „od dobrih do odličnih“, kaže.
Ali na to što je doživeo i one loše, Antonijević kaže da to nisu nikakve kritike, već – propaganda.
„Nema jako loših, to nisu kritike, to su politički napadi na film. Ono što je LA tajms uradio i ne spada pod domen filmske kritike, to negiranje zločina… To je sad kod advokata, videćemo da li ćemo podići tužbu protiv njih. Treba dobro da proanaliziramo, jer to nije samo moj problem, govorimo o porodicama žrtava, to je nešto na čemu se neće stati“, kazao je reditelj.
On dovodi u vezi tekstove u LA Tajmsu i magazinu Varajeti i vreme glasanja žirija američke akademije.
„Bilo je tempirano baš kad se glasa za taj uži izbor“, navodi.
Antonijević naglašava da su efekti i namere kampanje protiv filma jasne.
„Da se dodatno zbune ti glasači, da se kaže da je to možda istorijska neistina, i da ako glasate, glasate za nekakvu srpsku propagandu“, mišljenja je.
Na pitanje zašto kaže za „Daru“ da je propaganda, a recimo, film o Dejani Budisavljević to nije, Antonijević ponavlja da je sve kampanja protiv njegovog filma.
„Nisam gledao film o Dijani Budisavljević, ne znam šta da kažem. U Hrvatskoj smo imali dosta komentara, bilo je reakcija čitalaca, ali sve je to u drugoj sferi, van filmske, uključujući i ono glasanje i niske ocene na sajtu IMDb. To je izazvano i kvalifikacijama filma u Varajetiju, gde je rečeno da je to neka srpska propaganda i jednostavno je ta priča o onome što se desilo u Drugom svetskom ratu na pomalo perverzan i monstruozan način povezano sa ovim ratovima 90-tih godina. I tu tezu čovek mora malo više napora da uzme da dovede u vezu. Ne može da priča priču o nečemu što se desilo ranije a da se stavi u kontekst sadašnjice. Ne možemo kao da odamo poštu žrtvama u Jasenovcu, jer zaboga ne znam šta… To je pomalo budalaština“, izjavio je Antonijević.
O tome da li je možda bio loš PR filma, Antonijević je siguran da nije.
„Nema greške u PR-u, pogledajte kakav je uspeh filma u Americi“, pojašnjava.
Neki kritikuju „Daru iz Jasenovca“ kao „državni film“, s obzirom da je iz budžetskih rezervi za ovaj film opredeljeno 144 miliona dinara. Antonijević o tome kaže: „Pa svaki film je ovde državni, a koji nije državni, je l’ ima neki?“
„Ja mislim da je (finansiranje filma) odličan potez države i vidimo da je to nešto što moramo konstantno raditi i za druge teme. Ne smemo da podrazumevamo da drugi znaju istinu o nama, ovaj film je najbolji dokaz da treba nastaviti s drugim temama. Ne smemo dozvoliti da nam neki drugi diktiraju kakva nam je kinematografija“, rekao je Antonijević.
Film iz BiH u užem izboru za Oskara
Antonijević je čestitao ulazak u uži izbor za Oskara filmu iz BiH „Kvo vadis, Aida“. Radnja tog filma dešava se 1995. godine u Srebrenici.
„Nisam pogledao film, želim im svaku sreću, dobro je što su napravili film, ja nijednog trenutka nisam posmatrao na način da se, ne možemo se takmičiti u žrtvama, nisu naši filmovi takmaci za jednu istinu, ali je reč o tome da je naš film jedino proglašen političkom propagandom. Nismo imali šansu da se film pogleda film za film“, kazao je Antonijević.
A kada će film da se nađe u domaćim bioskopima, reditelj kaže da očekuje da se to desi u aprilu.
„Zbog korone se svi filmovi odlažu, ne znaju ljudi šta da rade … Mi se nadamo, stavili smo april, godišnjicu oslobođenja Jasenovca kao neki datum, nadamo se da će se situacija sa koronavirusom srediti i onda bi se krenulo s bioskopima… Kada bi ljudi pogledali film, svi bi znali da procene da li je propaganda srpska, hrvatska ili katolička. Nestroljivi smo da film pogleda šira publika“, zaključio je Antonijević.