Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) rekao je u ključnom govoru tokom posete Ruandi, da prepoznaje da Francuska snosi odgovornost za genocid 1994. godine u toj centralnoafričkoj zemlji.
Makron je po dolasku u Kigali priznao odgovornost Francuske za genocid kada su Huti 1994. ubili više od 800 hiljada Tutsa i umerenih Huta, ali i rekao da Francuska “nije bila saučesnik” u genocidu.
Francuski predsednik se, međutim, nije izvinio.
„Francuska ima istoriju i političku odgovornost u Ruandi. Dužnost je pogledati istoriji u lice i prepoznati patnju koju je nanela narodu Ruande, predugo favorizujući ćutanje nad ispitivanjem istine“, rekao je Makron.
Kada je genocid počeo, rekao je Makron, „međunarodnoj zajednici je trebalo skoro tri meseca, tri beskrajna meseca, pre nego što je reagovala i svi smo napustili stotine hiljada žrtava“.
On je dodao da su francuski neuspesi doveli do „27 godina gorke distance“ između dve zemlje.
Iako se Makron nije izvinio, predsednik Ruande Paul Kagame je njegov govor ocenio kao „snažan“, preneo je AP.
“Njegove reči bile su vrednije od izvinjenja, bile su istina”, rekao je Kagame. „Ovo je bio čin ogromne hrabrosti“.
I Kagame i Makron su signalizirali da je otvorena nova stranica u odnosima Francuske i Ruande.
„Ova poseta govori o budućnosti a ne o prošlosti“, rekao je Kagame, dodajući da su on i Makron razgovarali o nizu pitanja, uključujući investicije.
Francuski predsednik je obećao i da “niko ko je osumnjičen za zločin genocida ne može da pobegne pravdi”.
Delegacija Francuske je u Ruandu došla sa 100 hiljada vakcina protiv korona virusa.
Predsednik glavne organizacije preživelih Ibuka Egide Nkuranga je izrazio žaljenje što se Makron “nije jasno izvinio u ime francuske države” ili “zatražio oproštaj”.
„On je zaista pokušao da objasni genocid i odgovornost Francuske. To je veoma važno, to pokazuje da nas razume”, dodao je Nkuranga.
Opozicija u Ruandi je uoči posete izrazila žaljenje što Makron ćuti na autoritarnu vlast i kršenja ljudskih prava režima Pola Kagamea koji je šef države od 2000. godine. Izmene Ustava iz 2015. omogućavaju mu ostanak na vlasti do 2034. godine.