Iako je litijum i dalje jedna od glavnih sirovina budućnosti, i mada se u mnogim zemljama intenzivno traga za rezervama tog metala, čini se da je veliko uzbuđenje oko litijuma prošlo. Cena mu pada – kao i ugled.
Glavni pokretač rasta tržišta litijuma poslednjih godina je upotreba tog metala u baterijama električnih vozila. Širom sveta se probudilo interesovanje za ovu novu važnu sirovinu, proizvodnja je naglo rasla. Do početka 2018. kontinuirano je rasla i cena litijuma. Sada je cena pala, više se nego prepolovila od vrhunca u martu 2018.
Zbog prekomerne proizvodnje i smanjenih cena, nekoliko firmi koje se bave eksploatacijom litijuma odložilo je planove za proširenje kapaciteta. A noviji rudarski pogoni u Australiji i Kanadi potpuno su prestali sa proizvodnjom.
Evo i podataka: svetska proizvodnja litijuma je 2020. smanjena za pet odsto u odnosu 2019. – sa 86.000 tona na 82.000. A globalna potrošnja litijuma 2020. procenjena je na 56.000 tona, otprilike isto kao i 2019. Tokom prve polovine 2020. pandemija Kovida bila je značajan faktor za smanjenje potražnje. U drugoj polovini 2020. potražnja za litijumom se ponovo donekle oporavila.
Cene litijum karbonata i litijum hodroksida u Kini pale su sa približno 7.100 dolara po toni na početku godine na oko 6.200 dolara po toni u novembru, odnosno sa 7.800 dolara na oko 7.000 dolara. Cene metalnog litijuma (99,9 odsto litijuma) u Kini u istom periodu pale su sa približno 83.000 dolara na oko 71.000 dolara po toni.
Za pad cene trenutno ima više razloga: Australija (najveći proizvođač na svetu), u kratkom vremenskom periodu otvorila je mnogo rudnika i iznenada proizvela mnogo više litijuma. S druge strane, potražnja za litijumom je opala, posebno u Kini, najvažnijem tržištu. Kina je, na primer, smanjila subvencije za elektro-automobile.
Prljava tehnologija
Međutim, postoji još razloga za otrežnjenje u vezi sa litijumom. To je u velikoj meri i dominantna prljava tehnologija koja se pokazuje štetnom za lokalnu ili regionalnu prirodnu okolinu kao i za ljudska društva.
Litijum bije loš glas. A to nije dobro za biznis.
Koliko god se firme koje niču kao pečurke posle kiše kao i poznate velike korporacije trude da poprave lošu sliku koja je povezana sa eksploatacijom i proizvodnjom litijuma – to im slabo ide. Jer nevladine organizacije budno prate dešavanja i dobro su povezane širom sveta. Informacije o štetama, havarijama, korupciji, skandalima, sudskim procesima – brzo se šire. Ljudi se bune protiv postojećih i budućih rudnika i postrojenja, vrše pritisak na politiku.
Rudnici litijuma
Pored toga što se kopanjem rude uništava krajolik, i što nastaju tipična zagađenja prašinom koja sadrži silicijum i bukom – najkritičniji deo procesa proizvodnje litijuma iz rude je prilikom koncentrovanja i ekstrakcije litijuma kada se dodaju kiseline i posle čega ostaju otpadne vode, otrovna šljaka. Oni se skladište u bazenima koji mogu da procure ili puknu – a otrov dospe u podzemne vode i reke.
Istraživači sa Irskog tehnološkog instituta Karlou takođe potvrđuju da vađenje litijuma može imati značajne ekološke i društvene efekte ako nije pravilno regulisano, praćeno i kontrolisano. Glavni problemi su po njima zagađenje vode i vazduha otrovnim hemikalijama.
Najveći liferanti litijuma
Većina svetske eksploatacije litijuma trenutno se vrši u pet rudnika u Australiji, zatim u Argentini i Čileu koje imaju po dva postrojenja za preradu vode iz podzemnih slanih jezera, kao i dva takva postrojenja i jednog rudnika u Kini.
Pustinja Atakama gde se proizvodi litijum
Procenjuje se da litijum u svetu najviše koristi za baterije 71 odsto, zatim keramiku i staklo 14 odsto, masti za podmazivanje 4 odsto, a potom slede drugi načini upotrebe.
Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti – u složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, već gotovo isključivo u Kini.
Sjedinjene Države
U Sjedinjenim Državama, koje su sa 7,9 miliona tona na četvrtom mestu u svetu po resursima litijuma, postoji jedan rudnik za njegovu eksploataciju.
Silver Peak u Nevadi, koji je prvi put otvoren 1960-ih, proizvodi samo 5.000 tona godišnje, manje od 2 procenta svetske godišnje ponude, piše Njujork tajms (The New York Times).
U ovom rudniku litijum se izvlači isparavanjem slane vode u jezerima koja se prostiru na oko 4.000 hektara. Taj proces traje od 18 do 24 meseca.
Administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) pozvala je ove godine na ulaganje u „sigurne, pravične i
održive domaće rudarske poduhvate“, kao deo napora da se obezbedi veći udeo u lancu snabdevanja litijum-baterijama.
Planovi za nova iskopavanja litijuma u Nevadi naišli su na proteste rančera, autohtonih zajednica i ekoloških aktivista koji smatraju da će to uticati na floru i faunu, podzemne vode i druge prirodne resurse.
Svetski resursi
Zahvaljujući kontinuiranom istraživanju, identifikovani resursi litijuma su se značajno povećali širom sveta i sada se procenjuju na ukupno oko 86 miliona tona. Trenutno lista izgleda ovako (izvor UGSS):
Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka i Srbija.
DW/Novi dani